Školski list

— 142 —

Ј. НастиК (Сентомат) потпуно се слаже са Благ., али му је врло чудно, што као члан уч. одбора није синоћ о томе ништа говорио ; бар чланови одборски ваља свчје назоре у одбору да изјаве, а не овде, да не би скупштину розвлачили. — Прима се Благ. предлог. Председник изјављије, да је одбор учитељски за добро нашао, да се од споменутих 5. § 3. и 4. изостави. — ГЈрима се. — И но томе би § 1. био сад § 4. — а § 2. са додатком друге алинеје старог § 4 био би §5. — а § 5. по редакцијн био би § 6. Јвалић (Лалићи) предкаже, да се у § 6. не изкаже тако, да дотично женско лице за ручни рад не мора бити баш из места., да се не би многе злоупотребе збивале. БлагојевиЛ брани редакцију. — Прима се Увалићев предлог. § 6. 0 броју деце једне школе учитеља и учитељице. Учитељски одбор предлаже, да се овај § замена оним из старе уредбе. Босовац вели, да се морамо начелно сложити о броју деце. Број деце једне школе важно је, а још и данас важи као један од најглавнијих темата школских, о чему се многи немачки кориоеји не слажу ; јер колико мора ићи за добром ђачком учевном спремом, тојшко више и за само васпитање школских васнитаника. Сад — кад погледимо, кад ће деца и спремнија и васпитанија бити и изаћи из школе, или онда, кад их је у једној школи 80 или 60, ту нам се одговор сам каже. По мом скромном мишљењу је довољно, кад се број 80 сведе на 60. — Даље се потпуно слажем с тим, да се деца мушка од женске не морају делити, заисти јемногобоље и за васпитање и науку, кад учитељица има 3 разреда доња са мешовитом децом, а учитељ 3 разреда горња — него да и учитељ и учитељица има одељену децу са по 6 разреда. У погледу деобе по пблу деце не треба да се страшимо од којекаквих предрасуда. Кад у нашем највишем заводу — у учитељској школи — не иду одељено мушки од жееских, онда у нижој народној школи тим пре. — На послетку држим, да би уместније било, да се општини не вежу руке, колико ће учитеља, а колико учитељица себи да изабере ; број мушких и женских учитељеквх снага ваља сама општина према својим нриликама и потребама да удеси. Ј. НастиЛ. Нема сумње, да је и бољи успех у наукама и боље васпитање, где је у школи мање деце, него у оној, где је више; али покрај свега тога може се и добар уснех, па и добро васпитање и тамо постићи, где је 80 деце у једној школи. Па са обзиром еа лоше материјалко стање наших општина, држим, да треба : да останемо за редакцију. Што се тиче друге тачке Косовчевог говора у погледу слободног избора мушких и женских учитељских снага, могу слободно то приметити, да — кад би се то и узаконило, да би била огромна већина општина, које не би хтеле бирати женска лица, него само мушке. Та ми ево и данас видимо : како поред јасног закона, који заповеда, да се за женску школу морају женска лица бирати, врло тешко бирају, а многе се баш опиру и противно чине; шта би било онда, кад би им у том погледу одрешене руке биле ? Препоручујем редакцију. Ан. НоаовиК (Беодра). Не слажем се са Косовцем у томе, да општине могу по својој вољи изабрати колико хоће женских лица, јер ће општине