Školski list

— 166 —

По што прииоветка поучава различитог доба младеж и децу различитог стеиена развитка, то треба: да је она према томе и удешепа. То треба јако у обзир узети, а у оиште се треба чувати неразумних ствари. Научне ствари, које деца не могу схватити — као н. пр, правпе студије итд. треба у опште избегавати. У приповеткама дакле треба да превлађује реализам , но и идеализам ие треба искључити, а карактер приповетке треба да је у целини забаван. Осим приповедака треба за младеж писати и биографије славних људи, од куда ће деца такође многу поуку исцрпптн. Животи српских јунака и родољуба, српских светаца, књижевника и добротвора, — даље: н славни људн других народа треба да заузму достојно место, а младеж треба да позна њихове врлине. Лепо би било удешавати приповетке из природних наука, које би биле од велике користи. У приповедачком облику научила би младеж много лакше неку поуку из природних наука, него просто тумачељем. Као што се дало лепо извести н. пр. : првча о одјеку,*) о хиинотизму**) итд. Отуда добију и моралне п научне ноуке. Ово је у кратко о приповеткама — као средству за образоваље п васпитаље. 3. У сваком дечијем листу има рубрика : „ Даштања ." Мени је иознато, како мали читачи, чим отворе лист, траже даштања и покушавају да реше. Загонетке, аритмогрпФИ, рачуиски задаци и игре, коњички скокови и ребуси — све то служи па вежбање разума, на изоштравање ума, а да је то од велике педагошке важности, то је већ сваком познато. — Милина је посматрати читача дечијег листа, како се труди, да нешто реши, — све бриге баци на страну, — а кад реши, сав је сретан, па се хвали својим старијима. А како му је тешко, кад не може да реши ? — Није му ништа право, па често не ће ни да једе. Да је рубрика : „ Даштања " с иедагожког гледишта нужна, држим, да је свако уверен, те је и на даље треба задржати ! (Свршиће ое.)

*) Читанка II. од Натошевића

**) „Голуб' 1 . 1889.