Školski list

— 94 —

би путовању ученици видели варош, иланине, реке, иароброде, радионице, занате и небројено других ствари. Представите само себи, какав би уплив на ученике имала така нутовања. Помислите, какву би тиме радост пружили вашим ученицима! И кајносле та би путовања проширила њихов и онако узан умни видокруг. Ми држимо, да би се то дало и без већих тешкоћа извеети. Па покушајмо то да учинимо, кад је за то најзгодније време! Наш досадањи поступак изнео је школу и јкивот као две противности, као две ствари, које међусобно делање отежавају, у колико школа отуђује од живота, а живот опет својим многобројним променама ремети мир школе, а у горњим нашим речима огледа се могућност, да се те две привидно противне ствари у леп склад доведу. Ми смо дужни ностојећу провалију између школе и живота да испунимо. Удесимо наш поступак тако, да ученици наше речи виде оличене у спољашњем животу, па ако школа скрива у себи идеалну вредност развитка, онда посматрање природе, света и живота припомажу стварном тумачењу. Само тим путем можемо учинити, да деци од користи буде све оно, што у школи износимо пред њих у голим речима. Одавно је педагогија изрекла: да нагомилано учење само убија и доводи до душевног отупљења. Можда ће ова педагошка мисао код многих проузроковати чуђење, криво тумачење, а може бити, да ће се наћи и самих противника, али држимо, да се то не би требало да збуде. Ако желимо добра своме народу, ако хоћемо, да школа, у којој радимо, одговори своме задатку, онда не смемо бити малодушни ни плашљивци, него треба: да смо за остварење какве педагошке идеје готови принети ма какве жртве, само да она продре и оживи. Не треба да оклевамо, нити одуговлачимо, него пригнимо својски за тим, да ту мисао у дело приведемо и тиме нашој деци користи и неочекиване радости пружимо. Водимо их у природу, где ће видети толике појаве, које најбоље облагорођавају душу, челиче вољу, а развијају љубав нрема Богу као створитељу целе васионе. У Ст. Керу 1890. А. Р. И, ччитељ.

Све^ана инсталација Његове Светости Патријарха србског Србски народни црквени Сабор, који је 12. Априла о. г. у Ср Карловцима отворен, иосле свечаног призиваља Св. Духа у саборној цркви, при коме је чинодјејствовао Епископ Темишварски преосвећени г. Георгије Брапковић, 12. Априла о. г. приступио је у затвореној седници избору Натријарха и са огромном већином гласова изабрао је за Архиепископа Карловач-