Školski list

— 152 —

плаћу, за приход, за титуле, ордене и друге милости, патријотизам је карикатура, вртоглавзца, просјачки ттап, државништво ћар, плеткарство, лојалност је маска гаднијех илетака, религија је цимер, кулук, занат, крава музара, агитацијоно средство, пожарна буктиња, политичан инструменат, трговачка роба, апарат за обезумљеље, баук и т. д.Такав зар живот друпгтвени да не редуцнра и најбоље васпитање школско ? Неуснјеху школину крива је дакле држава, која се не стара оном бригом за школе, којом би требало, да се за њих брине; која не тежи, да се оснивају школе са више учитеља и да су те школе уједно ваљане, да одговарају не само својој великој задаћи, него да су у сугласју са духом и животом појединих народа и вјероисповијести; која не оилемењује јавни друштвени живот, да својим кваром дјелимице или сасвијем не уништује школин рад. Крив је томе пуно и сам учитељ, који не умије васпп тавати својијех ђака, или то не ће да ради, како се од њега захтијева. РадуловиЛ*) вели: „Школско здање може бити како удесно и угледно, школски намештај како згодан и удесан, учи ла може бити у изобиљу и све најбоља и најудеснија и школска власт може издавати најбоље наредбе и пајтачнија упутства, у опште све може бити како добро и лијено, па ипак ако не ваља учитељ, не ваља ни школа," Хајде. да сад покушамо означити, шта и како треба да ради држава и школа, односно учитељ њезин, па да школа получује боље уснјехе, него до сада. Од потребе је, да понајнрије озпачимо, шта је задаћа народне школе, јер ће нам онда носао ићи лакше од руке. (Наставиће се.) *) Сриска пародна осиовна школа. Стр 36. ШО МШО УЧЕНИКЕ РЕДОБНОШ УЧЕЊУ ЛЕКЦИЈЕ ПРИВИКНУТН ? Један од главних задатака и дужности удитељевих јесте тај, да истражује и сабира све могуће начине и најзгоднија и најуспешнија средства, којима би код на васпитање и образовање иоверене му школске младежи што сигурнији и бољи успех получити и вредноћи, еталности и истрајности што лакше и боље приучавати их могао, тим више, што без ових врлина она и у доцнијем животу нн себи, ни своме, ни друпггву човечијем од користи била не би.