Školski list

__ 187 —

Из граматике може се лен успех постићи и без књиге, али инак много је поможено, кад имају деца књиге. Ако се граматика сматра само као средство, да се њоме постигне правилно знање говора и писања, онда књига није нужна, ако се нак граматика као наука дакле опширније учи, онда је књига нужна. За земљопис, повесницу и права и дужности грађана морају деца да знају добро говорити и лепо приповедати, а то ће ми допустити свако, да се знање правилног говора и лепог нриповедања не може из прстију исисати, него се мора учити, па бага за то велим да се исти предмети само из књига могу са успехом учити. Природопис, Физику, хемију и науку о чувању здравља не треба из књига учити, него на основу читанке, слика и прилика излета дакле очигледно. Задаћа природних наука у школи није та, да их деца из књига уче, него да деца природна тела, ствари и нојаве посматрати науче, а тиме им се воља за даље посматрање буди и тако им круг знања проширује. Ово овде речено потврђује и она наредба министра богоштовља и наставе, која је у марту месецу у званичном листу изашла, где се забрањује, да се наука о чувању здравља као засебан предмет и уз засебне књиге у народној школи предаје. Само по себи се разуме, да певање, гимнастику и вртарство само очигледно и практично треба предавати, ма да и за те предмете има књига. Хоћу сад и да завршим Ми морамо да настављамо и да васпитавамо. Успех настављања нека је тај, да знају деца разборито да мисле и суде, васпитавања нак, да постану племенити и характерни људи. Она школа, која је постигла, да јој ученици поред доброг знања иисања, читања и рачунања знају разборито мислити и судити, па су још писменити и характерни људи, постигла је циљ. Успех без добрих књига поред највећих напора тешкс се ностизава. Радимо на томе, да до добрих књига дођемо ! У Уљми 28. априла 1890.

Ш. МИНИСШСКИ ИЗВЕШТАЈ о народним школама у Угарској. Год. 1888Ј9. Из статистичног одељка извадићемо следеће главне податке : Године 1889/9. било је свега 2.468,626 за школу способне деце ; од ових је ишло у школу 2.015,612 деце, није ишло у школу 453,014. Ове године се умножио број за школу способне деце са 51,681, а број деце која су ишла у школу, повећан је са 67.783. Деце од 6—12 године за школу способне у школу је ишло од целокупног броја 86 51%; а од 13—15 год. ишло је у школу 6893%. Од мушке деце за школу способне ишло је у гаколу 85 37%, а од женске 77 76%. По вери било је од целокупног броја деце 8165% евангелика, 87 21% римокатолика, 8478% ре®ормираца, 8075% израиљкца, 78 27% унитараца, 6804% ист. православних, 68-11 % грко-католика.