Školski list

и друго, али немаЈу истраЈНОстн, на тако јс мало н.их којо науче као шго троба. > онште љубав к раду. и учењу п код мушких и код жонеких ирло мало је разнијена.: Ово жалосно стање школа у Турској покушаиало је вишо државиика да нонраве и бољим замену. Али-наша, који је умрво 70. године у својим списима је казао : „Жалосно је, али је истина, да се за нрикупљање знања врло мало брииемо, не угледамо се на наше суседне просвеАене државе. Кад ис би имали Хришћани, ваљда ни државом не би могли сами унрављати." Код других народности школе су у бољем стању. Код Чивута су школо мало нанредније од турских. Код Чивута је школска дворана једна ниска соба, у којој је сав намештај само један џак сламом нануњон, на ком г. учитељ прекрштеним ногама седи. Око њега носедају и мушка и женска доца у 5—6 кругова тако исто прекрштеним ногама. У среди норед учитеља ссди један повећи дечко, који пази на читање и показује кад који не зна. Док старија деца читају, дотле ее њихова млађа браћа и сестре ио школи вијају, или се забављају разним гимнастичким веџбањима. П г. учитељ ради но некад. Он побира најслабију децу и ову он сам учи. II ма да је код Чивута овако иередовно стање но школама, инак јс ретко наћи Чпвутина, који не би знао читати и писати. Оа Чиеутима готово иа једном стеиену образованости стоје Јермешг, којих је носде Турака и Грка највише како у земљи, тако и у нрестоиици. Годишње хиљадама долазе у јерменске школе у Цариград и после вишегодишњег бављоња науче читати и писати. Јермени, који стално живе у Цариграду, имају ту евојих школа. Али ако хоће децу своју на више науке да даду, то их онда шаљу у т. зв. ,, Ноћег!в Со11е§т", •;—- Овај завод се налази у Бебоку маленом сеоцогу на Б осфору, кога је 1863. неки Американац Кг1816Г Еоћег1;8 основао. Знање оних младића, који овде науке сврше свакога ће изненадити, кад помисли, да је и овај завод у турској царевини, где школе онако траљаво стоје као што мало про сноменусмо. Ученнци уче овде осим матерњег језика још и турски, Француски и енглески језик. И у реалним знањима показују доста способности. Јерменски и бугарски синови, који еу у турској државној слулсби, готово су сви у ов ОјМ заводу пауке с-вршавали. Наставни план овога завода сличан је плану виших школа у Угарској, е том разликом, што велику важност нолажу на учење модерних језика и поред душевног васнитања много се брину о телесном васпитању и јачању •гела. Због тога ће живахност и веселост ових младића с-вакога изненадити, јер у овом заводу и Турци оживе и ностану окретнији. — Завод овај сваке године носећују (ученици) нитомци немачко-швајцарског друштва из Пера. Завод бебешки има не само мушких него и женских учеиика. II то у нижим разредима су заједно и мушки и женске, а у вишим разредима одољоно. Еаставни језик је немачки. Трошак на издржавање ове школе сиоси немачко-швајцарско друштво, које друштво и од немачке владе на ту цељ прииомоћи добија. И католичка пронаганда има у ЦариграДу много школа. Највише има манастирских школа, којих је сваке године све више, на и опет су зато нре-