Školski list

— 2 —

збора у Загребу; за редовног члана србског пољопривредног друштва у Београду, за члана етнограФског музеја у ЈГипскоме. Његово друштво тражили су и с њиме научна испитивања предузимали су многи србски и страни испптатељи природе и научењаци. ПроФесор Мита Петровић још у младим својим годинама 1873. отликован је био службом тајника на обштој Славјанској учитељској скупштнни у Бечу ; био је у двапут биран за посланика на србско народном Сабору у Еарловцима а на иоследњем Сабору изабран је био за члана Саборског Одбора петнајсторице, те се већ у велико спремао, да у том Одбору делотворно учествује, али га немила живчана болест у сред овога његовог великог рада снађе и он у 43. години живота свог престаде живити на овоме свету. Мита Петровић рођен је 14. Октобра 1848. године у Панчеву. Отац његов Григорије Петровић родио се у Србији, и. као дете изгубивши свог родитеља ког бесни Турци посекоше, дошао је у Панчево, где је изучио занат и отворио бријачку радњу, коју је после трговачким радом заменио. Мати Митина СоФија ироизашла је из старе, уважене и побожне породице Хаџине у Панчеву и била је прва србска учитељица у Панчеву. Она' је синове и кћери своје добро васпитавала и уливала им је из ране младости у срце жарку љубав према просвети и књизи србској. Под њеннм руководством почео је Мита још као дечко од 12 година читати књижицу: „Милана за младеж и родитеље". И то му је, као што сам говораше била прва његова лектира. Основне школе и ниже разреде реалке свршио је Мита Петровић у месту својега рођења, нижу гимназију у Ср. Карловцима, а вишу у Винковци, где је и испит зрелости 1868. године положио. Још као ђак гимназнјски почео је он писати у Даници, Вили и у другим онога времена белетристичним србским листовима. Уживајући стипендију Марије Драгичевићке из Панчева слушао је он филозофију , природне науке и математику на свеучилиштима у Хали, Тибингену и Прагу, и свршивши ове науке године 1871. прилнком преустројсгва -Србске учитељске школе од срб. нар. ПГколског Савета изабран је за проФесора математике и природних наука у учитељској школи Сомборској, коју је племениту дужност све до смрти своју нуних 20 година најточније, савестно и са неумориом ревнош"ћу одправљао. Одмах друге године после ступања свог на катедру иоложно