Školski list

Године 1890. било је 703 забавишта, еа 59 више него нрошле године. За изображавања забавиља поотоје 3 завода. Из „Шр1. Барја". М. БандиЂ.

ПРОСЛАВА СВ. САВЕ ПРОСВШТЕЉА У С01Б0РУ. Као сваке године, тако и ове прослављена је у Сомбору светла усномена нрвог Просветитеља и највећег учитеља Србског Светога Саве најевечаније. Пре Св. Литургије у великој дворани србске учитељске школе у нриеуству свију наставника и приправника и приправница свршен је Молбан са. водоосвећењем и појањем Светосавске песме, којом је приликом унравитељ ове школе управио на учећу се младеж неколико топлих речи, препоручивши им, да се по примеру Светога Саве чврсто држе Свете наше православне вере и љених обреда, да љубе језик и красне србеке обичаје и да као учитељи у овим врлинама децу србску васпитавају. Свету Литургију у »рђевској цркви служио је Најпречастнији г. Протопресвитер Љубомир Купусаревић са два свештеника, и на њој је учињен спомен за покој душе преминулих проФесора Исидора и Димитрија, а затим је освећено и кољиво учитељске школе. После Св. Литургије уз брујање звона и нојање Тропара Светитељу Сави ишли смо о литијом у велику црквену кућу, у којој су смештене овдашње средсредне србске школе и виша девојачка школа, где је после свечанога водоосвећења држао говор у славу Светитеља Саве вероучитељ србских народних школа Сомборских г. Жарко Поновић. По том се Литија у најбољеЈг реду у цркиу вратила. Овом цриликом пало је у очи, да је простог народа било у црквн ш у школи, али отменог света слабо смо могли на оба ова места видити. В.

Д 0 п и с. Шумберак, 0 СВ. Сави. Звопа са куле оглашују, — и зову свет у цркву, да се Богу помоли, и —■ да му захвали, на превеликом дару, па нревеликој милости, — што пам посла св. Саву, који нас изведе из чаме ; који нас наведе на нут који води спасењу, блаженству, срећи, напретку; који насспасе од пропасти ; који нам осигура опстанак ; који нам отвори умне очи који нам показа пут, који нам показа начин, којим се и данас нросвећавамо који прими на себе велико посланство ; да утврди православну веру међ' Србима.. И свет са свију страна јури к цркви, подстрекиван пеким унутарњим нламом, — подстрекнут неком невидимом силом—љубављу к' светитељу Сави. Порта се напуни побожних Срба и Српкиња, — правих п достојних. нотомака св. Саве, који једва чекаху, да куцне звоно па св. литургију. Тихо се разговарају и сећају дела данашњег слављеника — св. Саве, —■ спомињу их, п одушевљавају се већ и самим помислом на њ.... Зазвони и трећи пут, — и црква се напуни побожног народа.