Školski list

— ба ередсредае мушке школе у Сомбору. коју је дужност са неуморном ревношћу и са најбољим успехом одправљао и све до 1871. годпне школску младеж у дрквеном појању ревностно управљао. Оставши рано удов, отиде 1871. године у Киснахт код Дириха где је две године пробавио слушајући педагогијске науке у тамотпњем семинару најпре о свом трошку а затим друге године уз припомоћ из клирикалнога ФОнда. За време његова бавлења у Швајцарској имао је суиленти, а по повратку одтуда године 1872. примио је опет свој разред. Наскоро затим премештен је за учитеља V. и VI, разреда основне женске школе из којих је разреда по том развила се србска виша девојачка школа у Сомбору, у којој је он све до своје смрти служио као учитељ рачуна, геометрије, земљописа и историје. Покојник се бавио књижевнонгћу србском и писао је красне песме под именом „Огњан". Био је дуго времена перовођа Сомборске дрквене обштине, и ликовођа иевачке дружине Сомборске, а до смрти перовођа Сомборске српске Читаонице и занатлијске задруге; био је један од главних сураденика на негдашњем листу „Родољубу" а по том на „Бачванину", којега је редакцију пре неколико година он сасвим на себе примио. — Године 1885. био је посланик Сомборски на србском народном Сабору. У србском учитељству уживао је велико поверење и био је омиљени председник учитељских скуиштина у Сомбору, Великој Кикинди и Ст. Бечеју. Чим је смрт покојникова оглашена, истакнуте су црне заставе - на србској вишој девојачкој школи и на Читаоници Сомборској. Тело је иокојниково уз велико саучешће на Сретеније 2. Фсбруара у св. ђурђевском храму свечано опојано, а по том јо уз велељепни спровод на Успенком гробљу у породичној гробници сарањено. Па првој заупокојној литији у дому жалости и при спроводу појали су приправници а у цркви на опелу умилно је појала нова грађанска певачка дружина под управом својега хоровође г. Драг. Блажека. На опелу .опростио се с покојником његов највернији друг њоговг. Јован Благојевић учитељ више девојачке шхсоле, означивши у говору свом најглавније врлине, које су покојника као Србина, хршпћанина и човека красиле. Покојника оплакује уцвиљена и неутешна стара мати госпођа Александра удова Грујићка рођена Обушковићева и рођени му брат