Školski list

— 182 -

у Сомбору упознао, н.егова велика љубас к црквеним обредима и појању, у коме се не само одликовао, него је и скоро све што се у недељне и нразничне дане преко године чита и ноје, на изуст знао; његов домаКи узорити живот и уснешно васпитање своје деце, његова умиљатост и љубкост у друштвеном животу и особито поштовање, које је он указивао не само старијим, него и млађим од себе особама које су трудом својим п радом у школи заслуге себи стекли јесу врлине којима је живот овог народног трудбеника дивно украшен био, и на која би ваљало особито да се наш млађи учитељски на^Јаштај угледа и њима нодражава. Покојника онлакује удова госпођа Драгиња Јорговића, три удате ћерке и два сипа од којих је старији секретар кр. комесара на сабору србском, а млађи Александар иснитани учигељ за народну грађанску школу и наставник у впшој девојачкој школи у Новом Саду. Слава нека је покојном иедесетогодишњем честитом учитељу Григорију Јорговићу и вечнаја памјат ! 0 смрти овог велезаслуженог и обште уваженог ветерана учитељског примили смо две посмртне објаве, једну од породице иокојникове а другу од србског учитељског збора у Вел. Кикинди. Ми их овде из уважоња према врлом покојнику сиомена ради у „Школском Листу" прештамнавамо. Прва гласи овако : Тужним срцем и неописаним болом у души јављамо свима сродницима, нријатељима и познаницима големи губитак и велику жалост нашу: да нам се наш незаборављени и предобри муж, отац, брат, таст, свекар и деда Григорнје ЈорговиИ, сргт. нар. учитељ, иоседник златнога крста за заслуге, члан епархијског школског одбора темишварског, потпредседник вел.-кикиндске срнске црквене онштине, управитељ кикиндских српских школа и изабрани нредставник вароши Вел. Кикинде, у недељу 1. (13.) новембра о. г. у 7 2 1 час после подне, након врло кратког али тешког боловања, у 68. годиии живота а после навршеног педесетогодишњег учитељског рада у вечносг преселио. Тело премилога и незаборављенога покојника нашег биће у уторак 3. (15.) новембра у овдашњој срнској православној цркви у 10 часова нре подне опојано и за тим у трећо-четвртском гробљу иредато у нородичну гробницу на вечни нокој. Нека ти је, ненрежаљени покојниче наш, лака земља црна и вечан спомен ! У Вел. Кикинди, 1. (13.) новембра 1892. године. Ожалошћена и неутешна нородица: удова Драгиња, сунруга. Душан, Александар, синови. Јелена, Данка, кћери. Јулијана, сестра. Гавра Летић, Љубомир Лотић, зетови. Анка, рођ. Константнновић, снаха. Зорка, Невена, Душан, Мила, Константин, Владан, унучад. Друга посмртна објава гласи овако: С највећом тугом у срцу јављамо свима, да је наш врли старешина и редак друг Глппт Јоргпвн/1 , срп. нар. учитељ, поседник златнога крста за заслуге, члан енархијског школског одбора темишварскег, нотпредседник вел.-