Školski list

бистра погледа а бледа. лика. Они су различитога стања и положаја на дому и у друштву, али у школи тога не сме бити. Обоје су дошлн да их васпитаваш и учиш па за то их и мораш примити једнаком љубављу. Како би морало бити жао сиромашку, кад би опазио да га презиреш а богаташа одликујеш. Тим више треба, да на њега пазиш, да му надокнадиш оно, што му сиромашни родитељи не могу дати а хвала ти неће изостати. Нећеш наћи само ту разлику међу ученицима својима. Тамо опет седи дете, које не окреће свога лика, него мирно гледа у тебе. Иди к ље.му па ћеш се уверити, да је мало разумео од тога, што си говорио, јер је ши.пјх. Томе јаднику реци коју љубазиу, те да види, да ти је и он као н други. Носле опет наћи ћеш и т:ратковиде деце. Посади их ближе к себи, да би те , лако видетн могла, те да се не осећају усамљенима. Осим тога наћи ћеш ученике и са другим телесним махнама, за тим, да је. које слабо . и болпо Ти су ученици понајоише ћутљиви и мирни. Тешко је поступати са таком -децом ; јер му вређа живце и мало оштрији говор. То су само по неки примери наших ученика. Како би било могуће ступити пред таке ученике мрзовољно и дурљиво ? Школа а нарочито основна школа учиниће само онда добар утисак, ако у њој веје весео дух и влада пријатност међу ученицима и учитељем. Мрзовоља учитељева не може одушевити ученика за све, што је лепо, нити за пријатност и добру вољу. Она отуђује учитеља од ученика. Да не би ученици у такој школи расрдили свог учитеља и озловољили га почну .се претваратн, те је онда у тој школи већ увучена претворност и потаја. Зато опћи са ученицима љубазно, твоје понашање нека извире из срца, да би имало пута к сриу^ јер из срца излази. Весело и вољно делај у школи и ученици ће сматрати твоју науку као највећи дар. Али ако тај дар разделиш мрзовољно и натуштеним ликом, онда је дар промашио циљ. Твоја доброта мора сс огледати у твојим речима. Да би те ученици схватили и увидели доброту твоју из говора твојега, говори схватљиво и с почетка онако, како мати говори са децом својом. Било би којешта говорити одмах нрвог часа о граматичним правилима; јер би те то отуђило од њих, а и говорио би зидовима. Ученици, не навикнути на тај говор, дугочасили би се а то би била највећа мана у основној школи. Дете жели забаве, па нека је увек и има, а говор нека буде онакав, каквим они говоре. То вслим за