Školski list
— 45 —
ИЗЛОЖБА УЧИЛА У ЗАГРЕБУ и трећа опћа екупштина „Савеза учитељеких друштава". Жнцијативом пресв. г. др. Исидора Кршњавог предстојника одјела за богоштовије и наставу нриређена је изложба учила у Загребу од 15. Ауг. до 15. Септ. 1892. у прославу отворене новосаграђене учитељске школе у Загребу а том приликом и савез учитељских друштава држао је трећу обћу скупштину у којој су знаменита иедагошка пнтања разправљана. Сваки који је год разгледао ту изложбу у обртној школи, са најбољом похвалом изражавао се о њој посматрајући тај дивни поредак појединих изложака, те је од сваких врста излбжака све систематични раздјељено било тако, да се сваки посјетитељ код поједине групе задржати могао иосматрајући та помоћна средства за унапређење школске знаности. Да је изложба школских учила заиста одговарала подпуно својој теми доказују земље које су своје изложке од најнросвећенијих народа припослали као : Францеска, Швајцарска, Немачка, Ческа, Угарска и изложптељи Хрватске и Славоније, где су учитељи заиста увидили која су учила најнужнија, да их могу препоручити својим обћ. поглаварствима за набавку. Отворењем ове изложбе поздравио је предсједник изложбеног одбора пресв. г. одјелног престојника и изнео је важност нристунним оваке изложбе наиме живо је говорио о очигледној настави која данас у школској знаности главну улогу игра доказујући лако схватљивост појединих предмета. Страшна погибељ која је претила школству и она страшна натезања којима чујемо из оних прошлих времена данас су се претворила у играчке. Мјесто да децу абстрактним појмовима мучимо и патимо имамо данас у словима средство да дјецу тако — рекућ у игри подучавамо. Како ти не мили знакови не омиле, како не оживе кад постане од појединих знакова а, б, и т. д. Да наиме малише рачунским онерацијама непатимо, да им не причамо у вјетар о магнетизму по свима законима знаности, да им о електрицитету незнам колико говорим, да им из природописа ма коју животињу, биљку и минерал описујем ако им све непокажем очигледно и у природним појавама покусом не изведем, онда је Теорија како пјесник вели: она је сједа, а пракса је бујна и зелена. Ту праксу заступају нам учила, њих требамо од основне школе иа до свеучилишта. Кад већ најновије нросвећено време збиља нађе прави основ даљњем изображавању наше младежи који се оснива на очигледној настави, заиста је достојно највеће похвале овакова изложба којом су се учитељи носјетиоци знатно и много користили за бољитак просвете у Хрватској и Славонији. Пошто ме и самог знатно интересовала иста изложба те коју сам помњиво прегледао и проучавао а што ми је недостало служићу се другим педагошким листовпма да српском учитељству по простору овога опште уваженог лисга донекле исту у слици изнесем, и колико буде могуће у најкраћем саставу учитељску скупштину. У приземљу обртне школе, на првом мјесту налазе се разне врсти школски клупа, те које ће новјеренство за најсходнија препоручити те ће бити одређене за ово земаљске школе, гимнастичне справе по најновијем суставу