Školski list

— 46 —

еве које су потребне за овоземаљоке школе, и на асталу налазе се књиге гимнастичне знаности, хармоније, клавири, телуриЈе, глобуси, атласи и кљижевност земљописна, Доићева кошница, модел нчелњака скошницом, справа за снимање ројева са земље. Овде су били изложени разни земљовиди, а нарочито ми се допала мапа Ческе из 10. вјека на којој се много боље може видити јербо није тако препуњена разнима обељежјама. Идуки уз степенице I. кат виде се мапе по зиДових угарских жупанија и многе историјске слике које су врло вјешто израђене. На савитку уз степенице у једаред нам се заустави поглед на врло уређену збирку мога пријатеља Винка Бека за слепачки одјел, где је поређао књиге о напредку слепаца, и слике заслужних мужева који су настојали да се невољним слепцима помогпе, ту сам се баш мало проразговарао са једним колегом који је побијао успјех о томе, мени затворивши очи доведе ме на мапу Хрв. и Слав. која је за сљепце испупчено направљена и рече ми да тражим Фрушку гору коју је било врло лако опипом наћи те и главнија чак места, те га донекле увјери о практичности те мапе. (Наставиће се.)

ПАВЛЕ ЈОВАНОВИЋ Протојереј и парох Сиришки — рођен 1831. ј" 16. Фебруара 1898. Жалостан и тужан глас дође нам из Сирига. Павле Н. Јовановић парох Сиришки, протојереј, члан темпшварске конзисторије и епарх. Школског Одбора преминуо је после тешког боловања у 62. години свога цркви и школи носвећеног живота 16. Фебруара ове године. Покојник је био син знаменитог и чувеног негда свештеника и проповедника Николе Јоановића, који је био један од првих и најотличнијих питомаца учитељске школе у Сентандрији са којим су се професори дичили и за кога у аналима учитељске школе Сомборске године 1826: стоји написано да је био у сваком погледу изврстан најпре учитељ, а затим свештеник и славан проповедник слова Божија. Павле се родио у Турском Бечеју, 1831. године а учио је основну србску школу у Србском св. Петру, мађарску школу у Макову, а гимназијске науке у Сегедину и у Темишвару. Бурна година 1848. пресече му започети научни течај и он неко време проведе у канцеларији у В. Кикинди као писар, а у јесен 1853. дође у србску учитељску школу, Сомборску, у којој 1853/4. сврши први а 1854/5. други разред са отличним уснехом. После тога слушао је Богословију у Вршцу. Најпре је две године одправљао дужност учитеља у В. Кикинди, затим ступи у свештенски чин и проведе више година као помоћник свог остарелог родитеља у Срб. Ст. Пегру, где после смрти отчеве постане парохом а доцније 1882. буде изабран за пароха у Сиригу, где је до смрти као отличан свештеник служио. Био је члан Сабора народног 1869. године. На првој скупштини епархијској у Темишвару изабран је за члана конзисторије у сва три одсека, у којима је најревностније учествовао.