Školski list

— 58 —

му сви заједно и слошке благодаримо на великом доброчинству, неисказаној милости и превеликој љубави његовој. Он се снисходио до човека, муке поднео, искусио смрт на крсту да нама живот даде. Но он је ускрснуо и живи, на зато ћемо и ми ваекрснути и живети. Нека неверника и сумљала, нека се ужасавају од помисли на смрт. Пустимо их нека с грозом окрећу главу од мрачног понора, у који ће а пре а после доспети. Нас не страши сећање на смрт и гроб. На нашој је страни бесмртност и вечито блаженство. Амин. У Сомбору, 1893. Милутин ГаврилОВИЂ, свештеник.

БЕСЕДА ЈОВАНА ХЕНРШ ПЕСТАЛОЦИЈА. На Нову годину 1809. Превео М. 0. Кончар учптељ. (Наставак.) Љубезна дјецо, и ви треба да овога свечанога часа уздигнете ваше срце вашем небеском оцу, и да му обећате, да ћете бити његова дјеца, да ћете бити његова благодарна и одана дјеца. Дјецо, ваша је срећа велика. У добу, кад највише дјеце пропада у подивљалости и запуштености, имајући за учитеља свога биједу а за путевођу свога страст, у данима, кад се много, веома много и саме бол>е и сретније дјеце одвраћа од природе те оштроћом силом и неваљалим управљањем не васпитава, него се учи једностранима привиднима и моднима вјештинама, и тако су за свијет изгубљена, не препуштате се ви подивљалости и запуштености ; биједа није у ничем ваш зли савјетник; исто се тако не употребљавају у вашем васпитању опасни нагони страсти. Ми неупотребљавамо ни умјетно ни намјерно ни сујету ни страх, ни част ни срамоту, ни награде ни казне, као што то опћенито бива, да вам покажемо, како се живи. Као светињу поштујемо ми вашу природу, коју вам је Бог дао. Ви сте у нашој среднни, ма куд да вас зове божија природа, што је у вама и изван вас. Ми не требамо никакове грубе силе проти вашима способностима ни проти вашима склоностима; ми их не сузбијамо, него их само развијамо ; ми не уносимо у вас оно, што је наше, ми не уносимо у вас оно, што смо ми сами у себи покварили, него развијамо у вама оно, што је у вама непокварено. У нашој средини не бије вас несрећа, ваше васцијело биће, ваша. васцијела човечност није запостављена иза развића једне јединцате снаге, једног јединцатог погледа ваше