Školski list

— 51 —

да је тамо близо 84% православних ученика уживало државну подпору, а од свих осталих ученика су само 5В°/о такове стипендије уживали. Према томе поменута земаљска влада налази, да је жалба епарх. скупштине Пакрачке обезкрепљена, и да узрок оскудице у учитељима православне вере нележи у делењу стипендија. На предлог дотичних епар. школ. одбора издати су декрети правилно изабраним учитељима и то: Ивану М. Лоповнћу учитељу у Сентомашу, Лазару Љубојевићу учитељу у Станишикима, Душану Мокићу учитељу у Лалићима, Ирини Тсшићевој учитељици у Ст. Шовах, Даринки Каракашевићевој у Фелдварцу, Петру Вуковом учитељу и Катарини Поповићевој учитељици у Србскоме-Сентмартону, Љубици ђисаловићевој учитељици у Сен-ђурђу на Бегеју; Душану Радојчићу учитељу у Канаку, и Јјорђу Петровићу учитељу у Будиму. Закључено је, да се поднесе в. кр. угарском министарству за богочаст и јавну наставу поновљена представка, да се скине са србског становништва у Сиригу противузаконити школски намет за издржавање тамошње комуналне школе, пошто Срби у том месту на своје вероисповедне школе далеко више троше, него што је то законом школским прописано. Усљед прочитаног в. одписа Његове Светости Патријарха, којим је спроведена од Њег. Светости прописана научна основа за ластаву у науци вере, црквено-славенском читању и појању у вишим девојачким школама, коју је и Школски Савет усвојио, наређено је, да се Новосадској, Панчевачкој и Сомборској вишој девојачкој школи од почетка 1898/4. школске године уведе нова научна основа за наставу у науци вере, црквено-славенском читању и црквеноме појању. На предлог заменика гл. школ. реФерента закључено је, да се наставни план за срб. вероисповедне школе у Угарској издани од Ш. Савата 1878. подвргне ревизији и преустроји према садашњим школским потребама и околностима. Прочитан је извештај заменика гл. школ. реФерента о испитима у учитељској школи у Г. Карловцу, као ио-стању ове школе и њене вештбаонице за годину 1891/2. уједно је на знање узет и извештај управе те учитељске школе за исту школску годину. Усљед тога решено је, да се у почетку 1893/4. школске године у србску учител->ску школу Горњо-Карловачку примају само мушки ученици, пошто ће се школа за учитељице морати засебно установити. Они ученици који ступе на јесен у први разред ове школе