Školski list

— 92 —

„Обећање свето дуговање". У томе се највишо огледа његово узор поштење, то га је подигло до највеће висине његове чеднбсти. С поносом ће причати родитељи деци својој о оном ретком, узор поштењу наших прадедова из минулих, сретнијих дана српске прошлости, а тиме ће у души њиховој пробудити сличне осећаје и мисли, показаће им пут, којим треба да пођу. Једна од најлепши врлина, која је такође још у давнашња времена красила Србина, то је искреиост. — Она је битно обележје срп. народа, које уздиже његово име, које га велича, с тога трудимо се, да и ову врлину што боље укоренимо у срца дечија. Мати нарочито треба у својој женској деци, да негује врлину птица. Како лепо о томе вели народ: „Где нема стида, нема ни поштења"; ова врлина треба да краси душу сваке Српкиње девојке. И о томе имамо днвних .примера у нар. прошлости. Како дивно карактеришу Српкињу оне речи из нар. песме: Нисам вила, да збијам облаке, већ девојка, да гледам преда се." Ове споменуте врлине, које треба да су дубоко урезане у душу младога Српчета учиниће, да ће се Србин и опет дићи до светле путање, на којој се тако дуго креташе. Но да се народ уздигне не само до моралне, него и до материјалне висине, нужно је да родитељи у својој деци буде и негује још неке врлине, а те су вредноћа и штедња. Колико доприносе ове две врлине с дружене једна с другом, о томе сам народ по свом рођеном искуству изрекао је ове речи: „У радише свега више, у штедише још и више." Оволико о чедности народној, а сада да спомињом још и науку, која се може сматрати за верног помагача у васпитању ума и срца. Дужност родитеља је, да своју децу и умно унапреде. Поред осталог знања, која деца стнчу које у школи, које пак од својих родитеља, врло је важно и читање, које не само да је лепа забава, него и извор, из ког ће деца црпети вечитих идеала истине и поштења, доброга и лепога. Но да се у овоме не би чинила злоупотреба —• т. ј. да се деца не би машала и оних дела, нарочито оних слатко-отровних превода, који су нам нашу лепу књижевност поплавили и који би им лако покварили укус и отровали душу морају родитељи водити надзор, трудећи се да им деца само оно читају, што они за добро нађу. Пошто је наша књижевност још доста нејака, то није замерити, што се многи машају и туђих дела; у осталом славенска књижевност богата је с избором, а и то је наше Међу тим срп. родитељима пре свега треба да је позната ♦