Školski list

ттрипомоћи иајсиромашнијим србским вероисиоведним школама давати. Дај Боже, да нам велики добротвор србских вероисиоведних школа Свети Патријарх Георгије БранковиЛ поживи на многа љета, да може дочекати, да њиме основана најновија иросветна заклада „свеши Сава" на толшсо се умножи, да привременом помоћу народних фондова сачуване од пропасти многобројне православне србске веропсповедне школе ; подпомагати може! В. ХРИШТ1ЛНСКО ВЛСПИТЛЊЕ. (ЈТекција из педагогијске повестнице.) Код старих народа човек је само важио као члан државе, заједнице грађанске, и у народу важио је по сталежу у ком се родио и ком је припадао. Код Грка и Римљана човек је важио по својој заслузи, за народ и за отаџбину, па и код самих Јенреја, право изабраног народа божијег служило им је на то, да себе сматрају за одличније од осталих људи. Тек са доласком Христа Спаситеља почиње се остваривати мисао општег човечанског васпитања. Бог је постао човеком да човека узвиси на право човечанско достојанство и да га приведе к Вогу. По јединородном сину божијем сви људи који аегову науку примају, постали су чеда божија, а тежња њихова треба да буде усавршавање по речима Гпаситеља: „Будите совершени, јакоже и отец ваш небесни совершен јест." По науци Спаситељевој сваки човек има се сматрати као засебна личност створена по образу и подобију божијем, а цело човечанство треба да у слози, споразуму, и братској љубави живи. Хришћанска педагогија узима за задаћу своју ту велику мисао, да се човек васпитава кроз цео овај живот за вечноот, а за време овога живота предузима она старање о развијању и усавршавању телесни и душевни снага, са подчињеним нижим способностима вишима. У Христу Спаситељу сматра христијанство, идеала хрипхћанског детета и хришћанског најсавршенијег човека и учитеља и о детинству Христа Спаситеља, само нам је неколико речи побележио евангелист Лука; али из тих неколико речи види се, да је Спаси-