Školski list

тељ наш још као дете од 12 год.' сматрао храм божији за најсветије место, да је радо седио међу учитељима, поштовао је науку, да је најпре слушао, а затим је питао учитеље; и да је био послушан својој матери и своме хранитељу, те по томе што је напредовао у мудрости, у врлинама, у узрасту и у милости код људи. Ово треба да служи за углед сваком хрипгћанском детету. Црква и школа треба да је сваком хришћанском детету најмилије место, оно треба да се радо бави у храму божијем и у школи, да највећу своју радост налази у прослављању Ода небесног и да слуша учигеља, и да радо учи у школи, да је послушан својим родитељима, па ћ.е оно и духовно и телесно напредовати а постаће мило н добро и Богу и људма. Христос је идеал ваљаног учитеља својом мудрошћу и љубављу својом оданошћу и заузимањем за учење, својим саветима и својим делима. Највећу мудрост казивао је Христос људима у најпростијем облику, говорио је јасно и разговетно и са одушевљењем. Доказе за своју науку узимао је Христос из природе у причама и приповеткама, старао се да изображава и одушевљава срце својих слушатеља и да управља вољу њихову на добро и од зла да их одклони. Градиво за науку узимао је он из живота, и свака је реч његова упутство к иравој истини, срећи и наравном животу ; свака реч његова буди душевне силе на наравну радњу. Али он даје своју науку само онима, који су смерни, и који је са љубављу и вером примају. Христос Спаситељ не предаје своју науку сваком у једнаком облику, нсго иростом народу говори у причама, а ученидима својим у кратким реченицама које правила живота у себи садржавају. Христос не говори све на једанпут него све по мало, и управо толико, колико слушаоци његови схватити могу, па у очи самог растанка са својим ученицима не кажз им он све него их упућује на духа истине, који ће их упутити на истину, говорећи им: Још много бих вам имао казати али више нећете моћи схватити. Овај најсавршенији учитељ захтева да родитељи и учитељи буду обрасци свију врлина пред својом децом и ученицима и да у деци сматрају и признају човечанско достојанство, он пушта децу к себи грли их и благосиља и вели: Заиста вам кажем који царство Божије не прими као ово дете, неће ући у њега. Звање васпитатеља и учитеља сматра он за најсветије и свако добро дело што се деци учини, сматра као да је њему самом учињено а сваки