Školski list

4

-- 99 —

децу, која у цркви иоју. По народном распореду онај мали учигељ неће никад толико важити, као онај стари. Ово је за учитеље дабоме непријатно, и више пута дође и до свађе те на срамоту нашу произађу разни шкандали за које нас после чак и школске власти па и министарство зна. Учитељ треба са својим колегама у пријатељству да живи, над народом да се узвиси, ал не горди; него нека с њиме општи само о корисним стварима, па оваким понашањем ће свој углед нред народом подићи. Учитељ је дужан да ради, и то: у школи са децом, а ван школе са народом. У школи да поучава малише лепим и корисним знањима, а ван школе о пчелињаку, воћњаку и др. са народом. Овако радећи остаће своме узвишеном позиву доследан. Ми смо сви учитељи једнаки, дакле кад је то истина, онда треба да смо једнако и награђени, ако не свуда, онда бар у оним општинама где је више учитеља; а не један да има више а један мање плате. Ово би требале и наше школске власти да увиде, па да плате учитеља, — у местима где њих више служе — изравнају, — јер тешко је сваком кад зна, да једне и исте дужности врши, а није једнако награђен. За тим учитељи би требали годишње да се мењају разредима, јер учитељ држећи се увек једног разреда заостаје натраг т. ј. он се неће даље бринути о науци; он зна за његов разред већ све на памет, више се не спрема, он је сигуран. — Себе занемари, отпочиње друге радове, а своју струку занемарује. Али канда ово и сами учитељи хоће, јер има општина, где је један учитељ једнога разреда боље наплаћен, него други, тај би волео да тако увек остане, те да и надаље буде увек боље награђиван од његових других колега. (Таких општина има много. Ја знам једно 10 —12 кпје имају по 2—3 учитеља или учитељица, па један има 500 ФОр. други 400 Фор. а трећи 300 Фор.) Што неби то једну годину и други уживали. Што се првога тиче, кад би се усвојило премештање учитеља сваке године из разреда у разред постигло би се то, да би се унапредио сваки науком и радом, јер је принуђен прописима и правилима школског закона задоста учинити, морао би се спремати изнова за свој нови рад, а тим би себе све боље и већма усавршавао. А и код самог народа био би друкчији појам о учитељу, јер би увидели, да еу сви једнако спремни, и* да ни један од другог ништа