Školski list

— 105 —

у интересу самог народа, коме служе и коме су посветили живот свој ови трудбенидн. Напомињемо још, да је у гостионици код „Беле лађе" био заједнички ручак, где је учествовало 70 учитеља, који се у лепој слози и овде сетили наздравицом свога оца државног, премилостивог краља и његовог високог Дома; старешина наше цркве и школе; Његове Светости патријарха г. Георгија Бранковића и епископа бачког г. Германа Опачића. Осим тога поздравили су брзојавно кр. уг. министра богочасти и јавне наставе преузвишеног г. барона Етвеша, који је истог дана брзојавно се захвалио на пажњи. А поздравили су и своју браћу учитеље у Србији, који се сутра дан искупили у својој 11. скупштини у граду Јагодини. У опште тако се владали учитељи, свуда и свагде, да су улили поштовање у целом грађанству и задобили општу љубав, а иобудили свуда лепше наде на наше сретније дане. — н.

РЕДОВНА СКУПШТИНА СРПСКОГ УЧИТШКОГ ШВИШ У НОВОШЕ САДУ. Сутра дан б. (18.) јула о. г. после опште учитељске скупштине новосадске, одржана је четврта редовна главна скунштина срнског учитељског конвикта. Овој је скуиштини нредходио свечан нарастос упокојеним члановима и добротворима друштвеним у св николајевској цркви, ири којем је, такође, чинодејствовао нречастни г. Павао Балта прота са онштинским ђаконом г. Вељком Миросављевићем. Још ни један друштвени нарастос, чини ми се, није тако свечано обављен, као овај, јер је учигељство било у леном броју заступљено. Самих чланова било је 35, а други учитеља са јучерање скупштине могло је бити још око 20 њих, те су не само јектенија, него скоро и остало опело сами учитељи нојали и тако, складно и одушевљено, вршили тај побожни чин, да су сваког од нас обузимали неки свечани и тужни осећаји. Одмах после нарастоса, дакле око нола 10 сати пре подне отворио је скунштнну, у присуству изасланика нолит. власти г. канетана Т. Вуковића, председник истог друштва г. Арк. Варађанин усрдном добродошлицом и онда одао номен упокојеном благајнику друштвеном Панти Јовановићу учитељу новосадске срп. више дев. школе, и скупштина је устајањем и изразом : „Бог да му душу прости" увела у занисник своју тугу за нокојником. За тим је читао нредседник извештај рада управног одбора за нрошлу 1893—4. г. из кога бележимо, као најважније, изјаву, да је друштво напустило мисао, да купи за друштвене цели нразно варошко земљиште „Хан" преко од средишње основне и више дев. школе, јер је велика конкуренција за то,