Školski list

— 161 —

11

УЧИТЕЉСКЕ ШКШ У ШВАЈЦАРСКОЈ. — По руском. (Свршетак.) Завршивши преглед такозваних општих предмета ирећићсмо на кратко пребрајање специјално-педагошких предмета. Одмах на почетку приметићено, да код предавања ових последњих има се врло много желити. Прво, време које је одређено на изучавање тих предмета посве је кратко за само теоретичко предавање а не и за практично вежбање. Друго, васпитаници су тако млади, да их изучавање психологије, дидпктике и методике стаје врло много труда. Напослетку, недостатак повољних околности усљед којих би се могле практичне вежбе држати већ сам по себи неможе служити успешном достигнућу оне цељи, коју имају учитељске школе да иостигну. Предавање опште педагогике молсе поднети, на њу се употребљују два недељна часа у течају од две године. Исто то можемо казати и за предавање педагошке историје, од најсгаријих времена до данас, која се предаје или у систематичном поретку њенога развијања, или као поједине карактеристике. Како у првом тако и у другом случају у предавање улази читање педагошких дела, н. пр. Песталоција. Теоретичко предаиање методнке обухвата све нредмете или само главне (језике, математику, певање). Учитељ је дужан при практичним вежбањима, — давати методичка упутства у појединим случајевима. Обично педагогику и методику не предаје један исти учитељ, што баш битно не би морало бити, јер методика треба да иостане потпунија благодарећи педагогици, а ова потоња треба да добије више практични карактер, благодарећи методици. У неким учитељским школама увидили су ту потребу. те тако у тима предаје и педагогику и методику један и исти учитељ. Основни принципи, који имају руководити будуће учитеље при њиховим педагошко-практичним занимањима, обрађују се на следећи начин: приучавањем да се пази на школски рад, присуствовањем на предавањима у школи лично занимање исирва са једним, а потоме са више оделења у једно исто доба, напослетку, изучавањем методичких састава. Осим тога васпитаници се упознају са свима срествима обавезним за све школе. Главна пажња се пак обраћа на то, да се васпитаници што чешће вежбају у предавањима.