Školski list

— 153 —

је добро погођен, пут к' морадном животу, а овај се као оно „здрав дух у здравом телу", огледа у моралним делима — „нема моралног живота без моралног делања!" вели дворски проноведник и педагог ПГлајермахер. Као што се за семе спрема и земљиште, те се од тог радника ишту способности, па чак и вештине, мада је по изгледу прост и једноставан рад — тако се прн у читељевом главном послу : Исаитивању и развијан/у дечије ирироде ишту врло многе, а ми ћемо да споменемо неке главније способности, којима да влада. И зар није главно, и зар није довољно, кад речемо: Учитељ мора бити одушевљен за свој рад и у свом аослу. 0, одушевљење, тн си вечитп огањ, што не даш да онај, који те има, малакше, већ га гониш да често учини оно, што захтева врло велике жртве, које у обичном стању не би тај исти жртвовао. У којем год послу било, одушевљење игра нрву улогу. И зар, да Баба Натошевић не беше одушевљен за српском школом, зар би, велим, жртвовао баш свој одређен и довршен позив, а примио се школе, запарложеног земљишта, које је он, сам себе убијајућ и морално и материјално, чис/гио увек —- чистом душом својом... Одушевљење, тај велики дар Божији, рађа другу врлину: издржљивост у раду. Нећемо тражити по туђем мору бисер врлина, те н ове, што ју споменусмо. И зар нам је нужнији и бољн пример врлине и издржљивости од оне, што нам је ноказао препородитељ сриеких нам школа, Баба Натошевић, који је баш на самом раду издануо... Јасио се иа реченог види, да су одушевљење и за њим издржљивост главни конци за утканину ћилима од врлина. И ти, учитсљу, ако нећеш да си само приповедник морала, да си извор речи и савета, но да си извор моралног живота и делања -—• то се држи споменутих врлина, које су основ, на коме се развијаЈу даље врлине у твом позиву. Позива твог ради — чини то, јер учитељ мора то да чини; „И ако му се дело мало цени од стране „великих", и ако за њега нема „пролазног" сјаја и богатства, и ако мора да и у најближу као у најдаљу будућност гледа брижно и тужно; а у будућности и њеном крају га чека награда за часни рад, и то: седа коса и остарели удови тела, што су једини сведоци, да је свој живот племенитој служби посветио". (вели Дитес у споменутој књизи).