Školski list

спакоме православноме Србину епархије будимске били вековима оно, што су бродару на морској пучини куле светиљке. Понизно потписани епархијски Школски Одбор овај не устручава се овим јасно исповедити: да ако по несрећи нашег народа у овим крајевима једиа ио једна од подручних народних школа изгуби свој православни српски значај, да онда наша св. православна црква сама неће бити више кадра да сачува народу нашем његову од предака наслеђену српску народну особину, јер лишена свога најјачрг православно-српског расадника, неће бити св. црква наша сама. довољно снажна, да у овим тешким нриликама нашег живота за дуже време одоли туђинској навали. Непобптна је дакле истина: да је са питањем даљег опстанка српских народних православних школа у епархији будимској тесно спојен, јер је њиме условљен и опстанак нашега српскога православнога народа у овнм крајевима. Уверен о овој истини понизно потписани епархијски Школски Одбор овпј је од год. 1870. па за свих година свога опстојања и рада вазда бодро настојавао: да се подручне му српске народне православне школе сходно пропису школске уредбе од год. 1872. по својим спољашњим и унутрашњим одношајима уреде, да се на њих прнставе оспособљени учитељи, који ће од својих општина уважени и материјално добро наплаћени свој узвишени позив вољно, ваљано и родол.убивом ревношћу вршити — како би подручне народне школе и даље остале здрави расадници хришћанских врлина, богате ризнице знања и умења, а тиме и јаки бедем наше лепе свете православне вере и миле нам народности српске. Потписани Одбор признаје: да су га у овој тежњи његовој радо и одушевљено потпомагали сви подчињени му органи његови, а нарочпто да су малене али родољубиве православне српске општине епархије будимске свом снагом својом неуморно радиле око унапрећења и обезбеђења својих народних школа. — У томе просветноме раду наших подручних црквених општина огледала се најјасније њихова будна црквена свест, њихова жарка љубав према својој светој православној вери'и милој српској народности и тежња да тековине својих старих, а и своје предаду у аманет потомству своме. Године 1870., када је понизно потписани епархијски Школски Одбор рад свој отпочео, имало је од подручних црквених општина њих 48 своју самосталну школу; од тих се 1 и то Ивањска са маленог броја своје деце угасила, и 1 и то Збешка са Сентандреј-