Školski list

— 26

Није ишло у школу 250.202 мушке и 864.044 женске деце. НаЈбоље су похађала школу деда реф. вероисповести, за тим римокатоличка 85'02% код унитараца 81"71 °/о код хелветске вероисповести 81°/о, код израиљаца 78'78°/о, код ист. православних 61'62°/° и код грко-католика 61 "37%. По језику нохађало је школу код Немаца 90'82% за тим долазе Словаци и Мађари код којих је било 82'78% за овима долазе Хрвати, Срби, Русини и Романи. Код Романа је од 1000 деце за школу споеобне ишло у школу само 585 деце. Највише деце ишло је у школу у овим жупанијама: у ПожунскоЈ 98-58% од броја за школу способне деце . у тој жупанији: у Толнанској 96'76%; у Мошонској 95'19%, у граду Фијуми 96'04%, у Шопронској 95.86% и Барањској 95"84%. Најмање деце је било у овим жупаиијама : Угочанској 58 04%, Хуњадској 57'26%, Мармарошкој 37'92%. У тим жуианијама је и народ а и општине у сиромашном стању, те с тога су толико заостали у културном напредовању. Али се и самој престо иици Будимпешти не може опростити немар у иогледу поха1)ања осн. школа' јер тамо само 78'55% од броја за школу способне деце нохађају школу. У ирвом граду ове државе има 13.767 деце која не иду у школу. Годипе 1893/94. било је у нашој држави 16.881 школа; према ирошлој години са 61 школом мање, У тим школама било је 26.194 шк. дворапа, у којима је радило 26.041 учитељ. Издржавање тога стало је 16,694.477 Фор. Од ■ тих школа било је 32'63% римокатоличких, 14% хелвстских, 12'66% грко-католичких, 11*52% општинских, 10'67% ист. иравославних, 8'39% реФорматских и 5'29% државних. Годипе 1893/94. било је 16.591 основна школа, од ових је 14.254 помешаних, 1232 чисто мушких и 1395 чисто женских школа. Број основних школа смањеп је с-а 76. Али је то само нривремено, ер већим делом није било учитеља у тим школама, те се у тим школама е тога није држало предавање. Број школа у којима је наставни језик чисто мађарски нарастао је са 92, у којима је са мађарским још један паст. језик нарастао је са 122. У погледу учења мађарског језика опажа се папредовање. Јер док је године 1892/3. од 7353 школе у којима није наставпи језик мађарски, у 2472 школе није ностигнут никакав успех у мађ. језику дотле је 1893/4. од 7200 школа без мађ. наставног језика било само 2199 школа у којпма није постигнут успех у мађарском језику. Од 26.041 учитеља њих 2712 учитеља није имало учит. оспособљења. Од ових се њих 493, ношто су пре 1868 г. ступили у учитељску службу, имају сматрати као оепособљени, те по томе неспособљених учитеља има само 2219 ; према прошлој години Орој неоспособљених учитеља спао је са 269. Највише неоспособљених учитеља има код грко-католика, а најмање у државнпм школама, само њих 10-орица. — Учитеља било је 22.122, а учитељица 3919. Највише учитељица има у државним и општинским школама.