Školski list

— 24 —

Илић, а после њега је изнео у кратко историју ове школе, некадањи њен ђак а садањи проФесор у њој и педагошки књижевник г. Јован Миодраговић*), а :ђаци су складно певали више црквених и патриотских песама. На завршетку овог дела свечаности Њ. В. краљ, а за њим и скоро сви остали гоотн разгледали су врло интересантну и врло богату изложбу наставних очигледних средстава ове школе која је изложба нарочито за ову свечаност нриређена. У вече, од 0У2 до 6 часова настало је ђачко књижевно вече, на ком је читано, деклемовано и певано; триалог Македонца, Бошњака II Шумадинца, сваког у свом народном оделу, сваког је до суза раздрагао. — Од 9 часова у вече настао је банкет, на ком је било и министара и на ком се веселило до пред зору. Сутра-дан, 15. јанура завршена је ова прослава тужном свечаношћу. Тада је пре подне, уз суделовање Њ. В. II. г. митрополита и многобројног вишег и нижег свештенства, одржан парастос бившем министру просвете под којим је постала ова школа, покојном Димитрију Матићу, првом управител^у ове школе покојном Петру Карићу, свим умрлим наставницима и учитељнма-ђацима ове школе. И на овом парастосу било је министара и многих веледостојника, а и других пријатеља ове школе тако, да је црква била дупке пуна. Интересоваће уважене читаоце још ови подаци о учитељској школи у Београду. У ову се школу за 25. год. уписало 1151 уненик редован и 93 ванредна, свега 1244. Од ових је свршило школу 824, а положило учитељски испит 727 ученика. Према томе је просеком свршавало ову школу годишње по 33 учит. приправника, а пуштано је с положеним учитељским испитом по 29 кандидата учитељских. Од ових данас није у учитељској служби, већ у другој којој око 100 њих, а око 60 их је умрло. Од свршених ћ ака ове учитељске школе који су у другим службама 1 је државни саветник у пензији 1 секретар Министарства Просвете, неколико њих су проФесори, неколицина лекари, доста их срески начелници, порезници и др. државни службеиици. У почетку је школа била интернат а доцније је, од 1877. претворена у екстернат са великим државним благодејањем. Данас је екстернат са, може се рећи. малим благодејањем. У почетку је

*) Оа је за ову прилику напиоао опширну историју ове школе која је штампана нод натписом: Учитељска ткола у Пеограду за ирви двадесет и иет година својега живота, Београд 1896., стр. VI. и 135.