Školski list

— 84 —

мишљење, свако осећање, сваки рад човечји. У њему је скривено оно, што је апсолутно у моралу, оно, што је — након дугог развитка у времену од неколико тисућа година — стекло опште обавезну вредност у организму друштва људ^ког. Унутрашња морална садржина ових највиших идеја, са своје узвишености и вечности, јесте највећа драгоценост, коју човек може стећи. Ко је толико успео, да јасно увиђа лепоту ових узор-слика, ко има челичну и тврду вољу да се у животу свом увек управља према њима, чији је сваки поступак излив овог унутрашњег обележја: за тога се може рећи да је моралан карактер. Јер, врховна власт етичких идеја зајемчава уједно и унутрашње јединство личности, без којег се не може ни замислити моралан карактер. Овај је у потпуном складу са самим собом, потпуно је слободан јер ос.ећа да је у заједници са етичким узор-сликама, осећа да је у заједници са светским уређењем које хоће победу доброга. И неморалан човек може се консеквентно управљати по макснмама; но, те су максиме подређене врсте и сумњиве вредности. И за неморалног човека, као што већ- споменусмо, може се рећи да је у неку руку карактер, но, никад му се не може признати моралан карактер с тога, што су му максиме само рд релативне вредности, и што с тога код њега не може бити говора о унутрашњем јединству личности. Јер, сумња о вредносги његовог осећања и мишљења буди се непрестано и унутрашњи глас — излив апсолутног суђења —• наномиње увек дисхармонију која настаје кад год се игнорује- вечни и неумитни глас савести и замењује суђењем од мање вредности. Глас савести не може никад потпуно умукнути ; он не да мира човеку, већ му увек дозива у свест унутрашње расуло његово. Код таквог расула пак не може бити ни говора о моралном карактеру. Опај ради по моралним максимама, које се узајамно допуњавају и чине једну систему без противречја, пошто се оне све стичу у захтеву: да моралан карактер не сме никад друкче радити већ онако како то савест захтева. „8оГог4 пип \тепс1е сНећ паећ јппеп, Бав 2еп4гит вп(1е84 с!и Да Дпппеп, \^огап кет ЕШег теЈЈеЈп та§. "Шге! кете Ее§е1 Да уегтјббеп, Бепп (1а8 веЊз^апсИ^е бетззеп 1з4 8оппе Зетет ВШепЈа^." вое(ће. Захтеви савести пак изражени су у етичким идејама. Ових идеја, по Хербпрту , имаде пет, и оне треба да регулишу како живот