Školski list

— 143 —

ЈАВНЛ ЗШАЛА. Овим се од стране српске народне вероисповедне школе најгошшје захваљује благ. госп. Неци Дунђерском, поседнику из Сентомаша, што је милостиво претплатио „Школски Лист" на ову годину. У КишФалуби (Барања), јуна 1896. год. Душан Радојчи*, учитељ. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛДТУ.*) Проблем васпитања решен је на Хербарговој основици у смислу образовања морално-религијског карактера. Да ли је Хербартова практична ФилозоФија са својих пет етичких идеја довољна да послужи за научну основу модерног васпитања или не, то се неможе у две у три речи ни потврдити ни побити. Доста је да на овом месту констатујемо Факат: да је Хербартова педагогика, како је разрадише Цплер, Рајн , и други новији приврженици њени једна сила с којом се морају разрачунавати сви они, који хоће да зидају нову научну педагошку систему. У Немачкој, у достојној заменици старе Јеладе, сваки нов покрет мисли на педагошкој области, разбио се и разбија се и дан данас о релативно утврђену Хербартову педагошку зграду. Показало се у свакој прилици, да је она једина систематски разрађена педагошка теорија, која је изведљива, да је она основица, на којој ће се развијати немачко друштво у будућности, и ако ово показује данас толику разноликост смерова, да би се могло чинити е је наша тврдња и сувише самосвесно изречена. А кад би се упитали: да ли је та Хербартова етика довољна основа за васпитање наше српске младежи, то би, у место одговора, морали поставити једно питање, које ми навалице и врло непрестано избегавамо: имамо ли ми карактера?... требају ли нама морално религијски карактери?... Са горњег становишта схваћено васпитање не може се одрећи наставе, нити сме дозволити да ова иде својим путем, без обзира на највиши васпитни смер. Настава мора бити васпитно средство у строгом смислу те речи. IIсихологија пак има да покаже: како настава мора бити удешена па да може да васпита, да образује сталну, јаку морално-религијску вољу, која води човека у раду његову оним путем, којег је дивно расветлио науком и делима својим Спаситељ света — Исус Христос. Она нас доводи до увиђења, да је аиерцет^ија централан појам у науци о настављању. У том се појму сутичу питања о наставном плану и наставном раду. Хербартова школа је свако питање педагошко расправила у монограФијама, које су врло згодне да послуже као увод у целу *) Умољавају се уредништва свију српских листова да прештампају овај позив.