Školski list

— 151 —

је сжде пећ по самој својој природи и урођеној њежности позлана, да даје детету појам о анђелу хранитељу, о његовом рукопођењу с добром децом, односно опхођењем са рђавом. Лепим причама које опет не смеју бити бајке у најужем смислу — да се овде много постићи, оспбито гледе понашања дечијег, када су ван домашаја и пажње родитеља односно њихових заменика. Умесно је, да овом приликом обратимо своју пажњу и на један плод погрешног развијања религијозног чувствовања, а тај је — сујевер]е. Многи родитељи будући и сами слаби у погледу знања вере, васпитавају децу у сујеверју, развијајући у души њиховој појмове противне правој и истинитој вери и будећи религијозне осећаје према стварим,а које никакове вредности немају, шта више које су и штетне по сами духовни живот. Књижевник један врло се лепо нзражава о пореклу и опасности сујеверја кад каже; „Извор сујеверја лежи у незнању, у неизображењу разума и претераној и болесној машти. Чувајмо дете од сујеверја. Оно ће помоћу рђаве маште узнемирити му душу, поткупити му вољу; с тога је врло велика сметња васпитању. Сујеверје се брзо угњезди у детињем срцу, те се касније ни из одраслог човека не да изгонити потпуно. Она велика бојажљивост, која је постала усљед сујеверја вечито остаје код човека. Утисци детињског дома никада се не могу потпуно изгладити и уништити.*) У овом погледу само се тим путем помоћи може, ако позвани учитељи народа. као што су у првом реду свештеници и учитељи први у цркви и у сваком случају, други пак у школи и у даној прилици, својим путем и начином пораде на уништавању сујеверја; у другом пак реду позвани су да то чине сви образовани људи једнога народа, путем књиге, живе речи и примера. * •» * Србин је веру вазда високо поштовао и јако ценио. Вера је Србина подигла на степен славе, на том степену га одржавала, а при пропасти и у невољи она га је надом на срећнију будућност храбрила. Јест то је све чинила света вера — иравославна,. Српски владари су подизали великољепне манастире и цркве, поред којих су биле школе, ти источници и расадници просвете* Хилендар, Жича, Студеница, Милешево, Дечани, Раваница, Манасија, Крушедол, Хопово и силни други и данас су живи сведоци Србинове љубави и привржености Богу и тврде вере у Њега.

*) в- 2. Уаг§а М. „Наи Кеуе1еб" II. 295—296. о1<3.