Školski list
I
— 70 -
саопштавају научне истине, које други практични људи примењују у друштвеним пословима. Школе за опште образовање имаЈу и сувише посла са теоријама, те с тога велик део у школи стеченога знања остане без употребе у доцнијем животу. Ако се теорија не наслања на богато искуство, на опажања и експерименте, онда је то често празна теорија, без одређене садржине; тако образован човек задовољава се често општим Фразама и Формалностима, а не испитује суштину појмова, нитн реалне односе у природи. При практичном образовању претеже пракса или рад, вежбање, развитак воље и осећања. Ту се не захтева много знања, него мало знања, али кориснога и уиотребљивога. Практичар увек мисли на примену свога знања у вештипама. Тако раде и педагози. Педагози-практичари подижу и педагошку теорију на темељу школске практике, а педагози-теоретичари на темељу Философске науке. — За обичан живот боље је практично образовање; али за теже и важније радове потребна је научна основа, без које се ништа велико не може постићи, у том се знатно разликују н. пр. школовани грађевинари од нешколованих. 8. Једнострано, свестрано и хармонијско образовање. Једнострано образовање било би оно, где би претегла једна врста знања или умења, где би се развијала само једна страна наше снаге, или само неке силе духовне и телесне. Тако н. пр. иамКење беше некад главни задатак наставе, па и сад се тако узимље у неким школама. Било би једнострано и то, кад би се у реалци учили само реални предмети, а у гимназији само хуманистични предмети; тако исто кад би се дух развијао на рачун тела, као што то често и сад бива у вишим школама, или обрнуто — тело на рачун духа, као при војничком или занатлијском образовању. Стручно је васпитање увек једнострано, зато се оно допушта тек у трећем периоду младости, па ипак и ту има везе са сродним елементима из других струка. При општем образовању обично се занемарује развијање осећања и воље, а највише се полаже на развитак памћења и маште. Но таква једностраност није природна ни корисна, јер човек, у кога би био развијен само разум , био би тврда срца и непрактичан ; онај, у кога би била развијена само осећања^ био би сувпше осетљив и раздражљив, колебљив и недоследан; а човек, у кога би се