Školski list

— 138 —

избора званичника у Америци се баш много не пази на предспрему кандидата, због чега званичници врло често мењају своја звања. У оскудици стручно образованих учитеља често именују и таке за учитеље, који врло мало или баш ни мало предспреме немају. Учитељских школа има доста у Америци, 185 јавних и 43 приватне учитељске школе, у којима има 34,440 ученика, од којих једва 5200 сврше све разреде. Годишњи потребан број учитеља тек */з може из учитељских школа да се подмири. По извештају од 1891 — 92. у Чикагу је изостало из школе 12,900 деце; од тих је било 9275 деце скитница, које нису могли приморати да школу похађају; од осталих било је 504, који нису имали родитељске куће, 362 су морали код куће радити; 571 нису родитељи допустили да иде у школу; 25 је било слабе памети, а 390 нису могли због велике оскудице школу похађати. У целој вароши било је само 32 приватна ученика. Пет стотина деце је било у заводу за поправљање, а 100 у затвору. Ово је истина жалосно али кад се узме из каквих се елеменате састоји становништво, онда се није томе чудити. Многа деца испод 14. године раде у творниници и на то морају дозволу да добију. Дозвола се даје због тога, што су та деца обично врло сиромашног стања. Године 1892. похађало је школе у Америци 14,500,000 учиника, од којихје9б"5% било у основним школама. Школских дана било је просечно 134'3. Субота је у Америци општи дан одмора. По закону дужна су деца школу похађати од 6—14. године. Просечно похађају деца школе само 4 године, у варошима 5 — 6 година, док у Јужним државама само годину дана, а негде тек неколико месеци. У Америци је број учитељица сувише велик према броју учитеља. Године 1890. било је у Америци 125,602 учитеља и 238,333 учитељице. У североисточном или у најнапреднијем делу северне Америке је 20 % учитеља, а 80 % учитељица. У Чикагу је било 1892. године 219 учитеља и 3,081 учитељица. У вишим школама има већ више мушких 40%. Учитељице предају и мушкој и женској деци. Постављање учитељица започето је још за време рата за ослобођење; док су се мушкарци борили за ослобођење, дотле су женске заузеле места у школама. Број учитељица из године у годину расте. Осим учитељског звања одају се женске и на благајничка, брзојавна и друга звања, у опште тамо женске много уче, само да