Školski list

- 186 —

он се мора као нов члан унисатн и сносити све пристојбе, што су нрописане за новог члана. Ношто није било више предмета закључи председник скупштину у З и на 12 сати пре подне. А. В.

УЧИТЕЉСКЕ ПЛАТЕ У РАЗНШ ЕВРОПСКИШ ДРЖАВАМА. Саопштио М. БандиЂ. (Овршетак.) 14. Војводство Брауншвајг. Учитељске приходе је у више маха уређивало законодавно тело. Друкчија је подела за варошке општине и за оне општине у којима има грађанска школа, а друкчија за сеоске општине. У варошким општинама почиње плата учитеља осн. школа 1050 марака плате и 120 мар. за стан, која до 25. годишњег службовања нарасте до 2100 марака плате и 180 м. станарине. Оспособљени помоћни учитељи имају 900 марака плате. Ступање у виши платежни разред рачуна се од дана кад је учитељ редован постао, а редован постаје кад наврши 25. годину живота, а ако и пре 25. године постане редован, он ће тек у 28. години ступити у виши платежни разред. У сеоским општинама осим стана у нарави учитељева почетна плата је 1000 марака, која за 25 година службовања нарасте до 1900 марака. Закон допушта општинама да могу и преиначавати учитељске плате, само ако ће те нове плате бити веће и за учитеље повољније. 15. Вел. војводетво Сас Ејзенах. Јавне нар. школе издржавају школске општине. Ове се старају о зидању школа, о држању школа у добром стању и о платама учитеља. Сама држава не издржава ни једну школу, али где је потребно даје припомоћи. Свака политична општина или сама или са другом којом општином чини једну школску општину. На издржавање школа могу општине одређене школарине прикупљати. Ако се школарина повишује или смањује мора се за то прво"добити дозвола од највише шк. власти. Ако се школска општина састоји из више политичних општина, онда највиша шк. власт одређује колико ће која општина школског терета сносити.