Školski list

- 148 —

догађа, као што споменусмо мњење Рибота, у чеоном иди предњем мозгу. Елем, основ аажљивости је физиолошки-исихолошки. Да је и физиолошки процес основ пажљивости, уверити се можемо и на себи; ј'р пас у часу живе иажљивости, концентрисања (усредсређења) духа пашег у једном иредмету сиоиадају и афекти, а ови су реФлекс рада мозга и нерава. Усљед дуге и живе пазљивосту осећамо и телесни умор, што нас о реченом такођер уверава. На основу се тога и раопоређују часови, како би предмети угодно I утецали, а не да умарају ученике душевно и телесно, што је чврсто једно с другим скоичано тако у да се једно с другим на живом организму не да. замислити. Пажљивост, односно свесност у највећем степену је иолуга школског рада, а у овом васиитне наставе , којој је циљ, као што знамо, да образује најзнатнији душевни рад људски: вољу , којој је гесло у сваком чину карактер. А шта значи бити пажљив ? У ширем смислу речи је пажљив онај, који са унутрашњом запетошћу нешто очекива, те прати ток оног предмета, о коме је реч и тежи да учврсти ииз ирестава , које је примио. А од куда за то диспозиција ? За то нам дају диспозицију наша чула, а не мање и наш унутрашњи свет, који такођер имаде својих дражи и надражаја. У ужем смислу речи је пажљив онај, кад оно што му се даје, неокрњено прима. Такова је пажљивост плодна, јер је по психолошким законима ток наших престава тако одређен, ,да се преставе као по неком кончићу нижу, а сам се ток не да пореметити ни спољашњим дражима, а ни асоцијацијом споредних мисли. Код овога би могао поновити споменути пример, како не чујемо куцање сахата, нити приметимо отварање врата, кад смо задубљени у који предмет. Но и ако свак' од вас имаде пуно примера из живота на овакову пажљивост, ипак ћу да споменем ја један пример из свога живота. Имао сам проФесора, који је предавао повестницу живо престављајући догађаје и личности. Једном је имао час од једанајест пре подне, а предавао је: Узрогци и иосљедии,е Француске револуције. Сам предмет, живо описивање догађаја и згодне реФлексије проФесорске тако побуди у нама пажљивост, да нисмо ни чули подне, које огласи и школско а и црквено звоно, не далеко од школе. Тек око једног сахата се тргне сам проФесор и прекиде пажљивост, што