Školski list

— 149 --

нам у први мах беше неугодно после оног занооа, алм после оое| ћасмо умор. Из овога видимо, да је права пажљивост могућа само онда, ако се поједине преставе или редови чврсто нижу, да их не може свака ситница прекидати с том примедбом, да се овакова пажљивост даде замислити код одраслих. Код деце један и исти предмет прекида пажљивост баш као и при игрању, што му један предмет брзо досади. А прекида им пажњу зато, што су сувише обузета чулно, те се уморе. Као што у свему, тако се може и у пажљивости дотерати до вештине, што бива, ако се згодним начином пробуди заинтересовање према објекту, који дајемо нашим питомцима у намери, да их образујемо хранећи их новим и новим преставама, које су основ знању но које треба да су основ и моралу, јер је пажљивост у свези са вољом^ а воља је основ карактеру. Према томе је ирви услов за аажљивост, да се вештим на-ч чином иробуђује у ученика заинтересовање арема аредметима, јер је заинтересовање одиста основ сваког рада, иа и обуке. У опће узев услови пажљивости су двојаки: објечтивни и субјективни. У прве рачунамо множину, јачину и трајање надражаја предмета, а субјективни се услови протежу на унутарњу модиФикацију осећаја, којима је извор моторна снага. Субјективни или унутарњи услов пажљивости је од особите важности, јер од предмета зависи чуствовање , а ово је битни услов пажљивости, особито угодно чуствовање. По суштини обе врсте пажљивости, које су у тесној вези, те увек укупно раде, можемо и опет рећи, да иажљивост троши и телесну и душевну снагу, те да и она мора имати границе, кпје не сме иреКи То важи за обуку, и то данашњу са многим градивом, те је оправдано прекидање часова, особито тежих предмета, песмом или гимнастичким играњем на месту, као што је оправдана подужа почивка између сатова. А сада, да видимо у главном врсте пажљивости. Пажљивост је по суштини двојака: чулна или несвојевољна и својевољна илк а иерци иирајуИа. Чулна пажљивост је, вели педагог ХеФдинг (НбШЈп^), обележја инстинктивног, а зависи од множине, јачине и трајања надражаја, те и од тога да л се надражаји принављају, и да л' неочекивано долазе. Нешто што је ново и ретко побуђује пажљивост, но ако је страно, непознато и непојмљиво не побуђује за дуго. Узмимо