Školski list

— 150 —

сељака. Њега ће нпр. интересовати машина, која служи у пољоделству, ако шу је познат склоп и тачна употреба, иначе не. Тако исто нешто изненадно обраћа на себе пажљивост, и то тим , већу, што је брже наступила промена. Непажљива деца у часу напусте своју забаву (играње, разговарање итд.), чим учитељ прекине ток свога говора. Својевољна или аперципирајућа пажња је израз воље, те се она мора, особито неговати, јер ова пажљивост условљава разне особине, од којих спомињем аослушност. Како воља није аисолутно слободна, то ни аажљивост ове врсте не може бита слободпа, јер је врло много случајева, где иоред најбоље воље ие можемо бити иажљиви. Као што видимо, разлика је између својевољне и несвојевољне пажљивости та, што код прве чуствовање имаде свој правац ире самог надражаја, а код друге сам надражај даје правац. Прва имаде означену неку преставу као циљ, те се греде овом одређеном заинтересованошћу ; друга пак зависи од надражаја, те и заинтересованост дотле траје, док је надражаја. Но била која му драго врста пажљивости из праксе знамо, да су знаци (симптоми) њени: мирно држање тела, укоченост иогледа и живост на лицу , а то су све јасни изрази душевног рада. Противно свему овом, што смо рекли за пажљивост, можемо , рећи за њену противност : расејанОСТ. коју ми у школи иознајемо ио усиаваном, млитавом држању тела; ио иогледу, који или на све стране, гито но се вели, звера или гледи, али без икакова циља; ио\ цртама ни лицу, које јасно изражавају неједнолики расиоложај душе. Као оно што сенка прати објект, тако и пажљивост, ту фи-, зиолошко-психолошку појаву прати непажљивост или расејаност. 11ређемо л' границе пажљивости, изазвали смо расејаност. Је ли слабо или никаково заинтересовање за неки предмет или појаву, у место пажљивости биће расејаност. Потискују л' се у исти мах више надражаја у свест, биће расејаност. Не образује л' се довољно воља код индивидуа, код тих ће бити мало снаге, да отклањају сметње, те да с вољом прате предмете и појаве, које им служи за душевни напредак. Једном речи: иажљивост је скуиност свести , а расејаност је делење ове, те сасвим право Линднер назива расејаност иодељеном иажљивошЛу. После свега овог индиректно излази, да је пажљивост онда