Školski list

коло воде?! Зар би могао у том „(т (Јо нЈес!е" материјализма очувати свој чисти неокаљани, свети идејализам, који га чини првим вођом и најбољим пријатељем милог му народа и драге домовине! Благо учитељу, који мирне душе на крају сваке школске године може да каже са Француским педагогом: ј'ај с1оппе а сћасип (је сев реМ18 1е гаеШеиг с!е то1тегае; је 1иј ај поп раз 8еи1етеп1 епбеј^пе 1е1 аг{ оп 1е11е 8С1епсе, тајз 1а §гапс!е 8С1епсе е( 1е ^гапс! аг1, 1а 8С1епсе е(; Г аг1 с! е ујуге еп ћотте (Веаиге§агс1).*)

ШКОЛСКИ НСПИТИ КАО ПЕДАГОШКО СРЕСТВО. У новије време све се веЈша шири и превлађује мишљење, да полугодишње односно главне и завршне годишње парадне испите ваља напустити, па у место тога завршивати школску годину прикладном свечаношћу. Обично се том приликом износи, како основна народна школа није стручни средњи или виши завод, из којега ученик мора изнети извесну количину знања, ради потребне квалиФИкације, да извесну дужност у друштвеном животу отнрављати може; већ је основна народна школа у главном расадник добрих и здравих нрави, те се од ње захтевати мора и може, да добро семе које се посеје у срца младежи док седи у школској скамији, донесе ваљана и обилна плода у животу, што и јесте ирава сврха основне народне школе, то и јесте прави и истински усаех њезин. Не противимо се тврдњи, да је школа васииталиште , али не противећи се додајемо, да је школа васпиталиште у ирвом реду^ а да она осим васпитавања — схваћајући израз овај у ужем смислу — поверене јој младежи, има она и других не мало важних дужности. И ако је школа у ирвом реду васаиталиште, али је она уједно и учионица. Она је завод, први и најпростији завод, најприступачнији маси пародној , те је према томе она дужна обратити пажњу и на умне способности својих ученика те им давати извесну количину знања, која ће им у неколигсо послужити, да се могу у свету кретати и у данашњим околностима опстати а не пропасти. Истина да народна основна школа ниЈе у стању — а није јој то ни сврха — да пружа ученицима својима неко обимом широко системско знање, већ се она мора паштити, да ученици изађу из ње с јасним и чистим појмовима, логички правилним мишљењем, свесни религијозних истина, увежбани у читању, писању и рачунању, оријентовани о месту пребивања и ми околини му, обогаћени основ-

*) Ја сам дао свакоме од ових маленнх најбоље И8 себе самога, ја сам их учио не само ову или ону вјегатину или знаност, већ сам их учио ведику 8наност, велику ону вјештину, а та је: живјети као човјек!