Školski list

успех; он има пазити при делењу награда и казни, на дечју нарав, узраст, на домаће васпитање и све околности, у којима се деца налазе. При том ваља при делењу награде и казне, да поступа постепено и да пази на оне посљедице, које повлаче за собом награде и казне, иастојаеајући да се награђено дете не погорди од остале деце, а кажњено да не постане јогунасто и тврдога срца. Правила при награђивању. Награде у нар. школи само у толико имају важности, у колико оне подстичу награђено дете, да се у добру одржи, и напредује и у колико се тим среством друга деца побуђују на добро. Сне.тан учитељ мора врло смотрен бити у награђивању, а ради управљања у овом послу, треба да пази на ова правила: 1. Само права заслуга, неуморна приљежност и постојанство у добру, треба да се похваљује и награђује. а не природни дарови и способности, или друге коЈе спољне околносги. По томе дакле и слабије развијена деца својим трудом могу похвалу и награду заслужити ; а особиго сиромашну децу, кад се труде и добро владају, треба похвалити и наградити, а не децу имућнијих родитеља и ону, која имају више помоћи и срестава за учење. 2. У награђивању препоручује се учител^у штедљивост. У место дакле да сваки час дели награде, боље је, да им изЈављује своје задовољство умиљатим погледом. Кад дете опази, да је учитељ с њим задовољан, онда се у души његовој појављује пријатно чуство и жеља, да све оно чини, што је учитељу мило. За децу невину и непокварену, најмилија је награде учитељево задовољство. Напротив код деце занемарене и напуштене, чим какво добро учине и мало само напредују, нужне су осетљиве награде, да би им то, што је добро и лепо у нарав прешло. 3. Кад дете за дуже времена постојано напредује у добру, може се отликовати иохвалом, али само онда, ако је смерно и ако није склоњено на сујету и охолост. Похвала треба да је сасвим кратка, и уз њу се може који пут изјавити жеља, да похваљено дете још боље напредује и друговима за пример послужи. 4. Отликовање похвалним листом, почасним местом, и почасном службом помагача и надшрника, као и облачење и читање апостола у цркви и даривање лених књига и иконицз, јесу највеће награде, које се тек онда дају, кад је дете дуже времена постојано, у добру напредовало и у њему се учврстило. Ове награде треба у колико је више могуће, да су налик на природне посљедице добрих