Školski list

г

123

У таким тренутцима развијен сатиричарев духовити бич, ирави је богодани лек за разуздане и неприродне прилике друштвене. Ако критички у претрес узмемо породичке, књижевне, политичне и друштвене прилике нашега српскога народа, то ћемо се уверити: да је веома тешко нв аисати сатиру. Ту има толико градива, да би литература сатире све остале производе појезије лако претећи могла. Није дакле чудо, што се предмет за сатиричну пеему, једном бистром посматрачком оку, као што је Змај-Јовино, тако рећи: сам наметао. Он као морални чувар народног карактера и народних особина, — као оличено боље чувство , — савесно врши своју родољубиву дужност те тиме с пуним правом заслужује признање народно. У колико је слављеник наш то нризнање и оправдао, који је сатиру с иронијом тако вешто умео да споји, навешћу вам, драги слушаоци, ради краткоће времена у језгровиту изводу, само неколико песама, те изволите о томе пресудити и сами.

Дете моје, идеш на пут, ирими к срцу речи ове, У практичном новом духу, како с' сада словослове ! У широком свету буде чуда свака, Заљуби се богаташка и у сиромака. Ако се и теби тако штогод деси Само има л' блага, ти се не понеси. Шта је гално лице! Шта је гадна душа! Ма асаида била, дукати је красе Ти мржњу на страну, а корист иреда се! итд.

Практични савети.

Нобл момче.

Вредан отац теко благо, А мајка је тресла кесу, Дижућ носић на високо, Сањајући о ноблесу. Малп Јова био ј' маза. Растио је мали Јова, Ко што расте деца мазна, ШлоФрок црвен, лице бледо, Дуга аунан, глава аразна.

Ал' код кућс — отац знаде, Шта га бије, шта га туче, Зашто мастан канут носи, Зашто кука и јауче. Блага неста — крај је свему А шта синак благо њему ? Нобл момче само звиждн, Један лоз му све имање, А хауатрефер све уздање. итд.

Б и л д у н г.

Душанова два потомка Деветнајсти славе век, Седе млади код клавира Она нобл, а он кек.

Он штехером такт ударка 0 свој ланчић о „бижу", То би рифом боље ишло Штета што му није ту. итд