Školski list

вије доба почело се о томе говорити, но покушаја није било, да се ово стање измене. Није ми намера да изнесем овде кривце томе, јер би у томе можда са неуспехом изишао; но ми је намера да дадем повода озбиљнијем и озбиљном размишл>ању о томе и да почнем оа оним, што би, мислим, допринело живљем раду и бољем успеху у основној настави, када би се на промени и измени истога и код нас прорадило. После поклича славнога педагога и ФилосоФа Хербарта: „Не аризнајем васаита ње без наставе, као што не аризнајем наставу којане васаитава" савремена нам школа примила је наставу као најмоћније средство да постигне своју цељ, а цељ јој је, да васаита. Појам речи : „ васаитање" бивао је различито тумачен, односећи се на задатак му, све дотле, док му задатак Е. Кант ке одреди овом дефиницијом: „Васпитању је задатак да човека спреми за живот, да му пружи моћ да буде свестан свога положаја у свету." — Тај задатак с обзиром на истакнуто начело Хербартове школе, да се ностићи наставом. Да настава васпита зависи у многоме од начина, — метода. Хердерово мишљење „да сваки учитељ може на свој начин настављати, т. ј. имати свој метод" побијено је са неуспеха кога је настава постигла, а тим побијањем Хердерова мишље^а, признао се један општи начин — метод. Тврдим, да се тај опшги наставни метод може изложити у учбеницима, т. ј. изложено градиво у учбеницима морало би бити тако сређено, да оно служи не само као храна ученицима, но и васпитачу као правац у раду му васпитачком! Од колике су нам важности учбеници у раду нам школском, није ваљда нужно доказивати. Важност истих види се отуда. што сви напреднији народи много полажу на њих, па их усавршују и дотерују и немају границе у надмећању, ко да их боље и савршеније има. Тврдим, да без оружја ни поред најбоља ратна плана не може се у бој поћи, јер извесна је пропаст. Исто важи и овде. Узалуд су нам и најбољи наставни планови, ако немамо средстава да их изведемо, а међу средства морамо на првом месту рачунати и учбенике. Полазећи са начела „у свету све се мења" усавршује, дотерује, измењује; — требало би ради самога напретка, то исто покушати и код нас, јер оно што нам је било добро пре три — четири деценија, не мора бити данас. Признајемо да учбеници ти имају и имаће своју историјску вредност и да они морају послужити као основ при састављању нових, но свакако је време да се на томе почне радити.