Školski list

- 8 —

ту се и скрцасмо. Одмах нотражисмо људе који ће нас одвести до ЈГијевна. Два босанца <зу баш на морској обали била, који су дошли по со у Спљет. Њима поверисмо наш пртљаг, они га метнуше на коња а ми, као и они морадосмо ићи за коњима пешке, по каменитом путу и високим стенама све до Лијевна. Кад приспесмо у ЈГијевно, био је мрак. Потражисмо потпредседника и нађосмо га. Он нас је дочекао свесрдно и пријатељски. Тамо сам и ноћио. Сутра дан сам учинио посете свештенику, председнику и неким одличним чиновницима, а после 5—6 дана сам отпочео школу. Одмах сам отпочео бележити што ми се свидело да је вредно успомене и то поглавито оно што се односи на васпитање и неговање чврста карактера дечијег, усавршавања на добро, а одвраћања или одвикавања од зла. (Наставиће се.)

УШНИЦИ И ОСНОВНА НАСТАВА. Пише: Јов. 3. Медурић, учитељ. Ма колико да се расправљало питање: да ли да се из руку дечијих у основној школи истисну учбеници и ма да је то питање имало својих присталица, ипак нико није тврдио, да децу треба оставити без књига, но је данашња школа ишла за тим, да сведе број учбеника на минимум и онда је тражила и испитивала, који би учбеник могао заменути и истиснути остале учбенике. У овостраном нашем школству, тако рећи, није се о томе ништа, или врло мало радило. — Признање смо дужни одати творцимп нове школе у нас, али после тог дужни смо не остати на једном месту, већ тежити и радити на томе, да се изједначимо и упоредо корачимо са напреднима. — Моћ просвете је велика; сви то добро знамо, јер искуство нам даје томе доказа. Просвећени народи великом брзином иду унапред. Код њих се на свима пољима друштвеног живота види велики напредак док код других не. Нема томе ни пб века када су нам наши саотачбеници, Мађари завидили, кад су дела наших књижевника у пет-шест стотина улазила у народ. А како данас сгоје они и ми ? 0 томе не треба ни говорити! Не ће ми се замерити, ако налазим кривице нашем застоју и у основној настави, а изгледа ми да баш ту најлоше стојимо. У но-