Školski list

трес узети, те ће се данашња наставна основа у основним школама саборском одлуком заменути новом, која — по мишлењу педагога и капацитета државних — треба да одговори савременим захтевима и начелима модерног школарства. Учитељство и сви пријатељи народне наставе имали су знатна удела при стварању овог предлога за наставну основу; једни живом речи а други преко јавних гласила, износећи мане и недостатке постојећег наставног плана и свраћајућн пажњу нросветног савета на данашње потребе; и после вишегодишњег разговора и саветовања просветни савет довршио је свој посао и резултат свога рада — као што је речено — по свој прилици већ на јесен ове године, изнеће нред сабор као законски предлог. Пошто је очигледна настава главан предмет у основној школи, јер се у основној школи код деце појмови бизтре једино очигледношћу; очигледност је основа сваком знању детињем, што у школи постепено себи ирисвојити може, то је и угарски министар просвете, — не губећи из вида велику важност очигледности у основној школи — одлучио, да се у исто доба нобрине за учила, која ће морати одговарати модерном новозастављеном школ. плану, па да се тако у свему одговори захтеву данашњег нанредног школарства; јер као што ностојећи наставни плак за основне школе не одговара више духу времена, тако је сасвим природно, да су и средства, са којима се тај план обрађивао досад, посгала застарела, те тако хоће у интересу школ. наставе у основним школама са новим планом да унесе така учила, која ће — уз практичну своју етрану — у деци побуђивати и развијати и чуство леноте. Да би ово министар постигао, нозвао је у анкету прве научењаке и педагоге земаљске, да у овој ствари својим меродавним мишлењем помогну извршити задаћу просветног савета; да утаначе која и каква би учила најбоље одговорила захтеву школске наставе. Пошто за оваку реформу треба имати пред очима све што је напредно, то је министар преко заједничког министра спољних дела позвао енглеску, Француеку и немачку државу, да на углед ношаљу она школска учила, која се у тамошњим школама данас употребљују. На овај позив одазвала се немачка влада; остале државе не могоше се као такове нозиву одазвати, јер издања школских књига и учила нису у државним рукама, него је то тамо приватно иодузеће; зато је морало министарство тражена школска учила из енглеске и Француске о државном трошку од дотичних издавача набавити. Са овим још се није постигло оно што се хтело, на име: да се добије јасан преглед постигнутих резултата на нољу школске књижевности и уметности, јер нрикуиљена учила само су један незнатан део досад постигнутих резултата на нољу светског школарства. Најнапредније државе на томе нољу, Швајцарска, ВелгиЈа и Данска, нису приказале своја учила; но овом је узрок новчано нитање, које ће још дуго кочити точак напретку основне школе. Просветни савет изложио је 18. маја о. г. земаљска и из иноземства набављена учила у три нростране дворане мађ. научне академије. Ова изложба ма и у миниатури од знатне је вредности но људе, који се школом баве и који се за њен напредак брину, јер само овако се стичу познавања школар ства страних народа; види се колико смо у напретку народне наставе напредовали или заостали, те према томе знамо да удесимо свој рад на том пољу,