Školski list

— 184 службе. За то време услед прирођене скромности његове нико није могао ни слутити, да је покојник пупољак, који ће се развити у такав цвет, који ће уродити плодом српске славе Караџића и Даничића! Ирви књижевни радови били су му преводи са немачког и руског језика; тако из године 1868. имамо књижицу : „Како се може произвести светлост и топлота" — превео Васа ЛрсенијевиК, а већ године 1869. имамо књигу: „Очеви и деца," роман Ивана Тургењева, превео Владан Арсенијева&. — С руског језика превео је још романе и приповетке: „Руђин," „Дневник залишна човека," „Ловчеви записници, 1 ' „Муму"; а с немачког Лесингои „Натан мудри" (до сад нештампамо). Године 1872. и 1873. био је уредник новина: „Глас Народа," који је био намењен поукама српском народу за све, што засеца у живог народни. Око тога листа биле се сакупљене изврсне умне снаге. У исто време почео је издавати периодичпи спис: „Из природе, за читање старом и младом," али је света угледала само прва свеска „0 човеку." Године 1876. изабере га Школски Савет за проФесора срп. учитељске школе у Карловцу. Ту почиње и ту се свршава његов велики сгручни књижевни рад, рад његове будуће славе и бесмртности у народу српском. По пријатељском савету великог покојннка Дра ђорђа Натошевића Владан је израдио красну књигу : „Зоологија, за учитељске и више девојачке школе" (Нови Сад, Пајевић 1879.), а превео је с немачкога књиге: „Зоологија — Оскар Шмит," „Ботаника А. де Бари," обојица чувени проФесори природних наука у Страсбургу. Но то су радови све мали и споредии према главном раду његовом. Лепота језика у Владановим радовима пала је у очи великом покојнику ђури Даничићу. Кад се Даничићу као тајнику „Југословенске Академије" поверило, да уређује „Кјесшк ћгуа1бко§ Ш вгрзко^ јеглка," насгало је између њега и Владана скоро посведневно писмено разговарање, тада је Владан често одлазио у Загреб Даничићу, да с њиме измени мишљење своје. Владан је имао ванредно развијен слух за правилан говор односно за наглашавање речи, тако, да је по говору могао одмах познати сваког, ко је