Školski list

ШГ — 188 она умије овако понијети, онда је потпуно заслужила евоје „довољно!" Још је и предобро за њу! Ја сам морала бити „безобзира," али Љубица није то морала бити!

Владан Арсенијевић, проФесор српске женске учитељичке шкоде у Горњем Карловцу, родио се дне 22. јануара 1848, у Делиблату у Банату, а умрво је 14. новембра 1900. у Горњем Карловцу. Отац му је био српски православни свештеник, Петар, а матери му било је име Јулијана. Владанов живот није био буран, прошлост му је управо једноставна, нормална, као у већине обичних људи ; живот његов разликује се од живота других људи једино радом и карактером његовим. Па с тога да Владана у правој слици гледамо, треба да га уочимо са те две тачке. Гимназијске науке свршио је у српској великој гимназији у Новом Саду, а за тим је учење природних наука наставио у свеучилишту у Будимпешти. Одлука му била, да буде лекарник (апотекар), те отуд и кашње велика његова љубав за ботанику. Као универзитетлија у Будимпешти био је тајник омладинског друштва „Преоднице" 1869—1870. те том приликом своје крштено име „Василије" замени лепим српоким именом „Владан." Занимљиво је гледати потписе његове на књигама, најпре свуда „Васа," а онда од једаред „Владан," па све тако до смрти. Српски омладински покрет у то доба био је у истини тако велики и силан, да се може упоредити са највећим покретима, што их има српски народ у културној повести својој, јер све, што је било ничим неокаљано, што је било чиста и светла образа, скупило се око једног барјака: црвено — плаво — белога! А уз тај барјак Владан је стајао свега живота свога! Прво јавно службовање било му је у варошкој реалци у Новом Саду, и то четири године 1871 —1875. а за тим пошто је реалка била затворена, остао је покојник годину дана без икакве