Školski list

— 18 —

Хербарт беше филозоф , те баш у томо и лежи црта која га битно разликује од Пеоталоција. Док Песталоци једино из искуотва црпе споја начела и целога живота свог испитује и проучава нојаве душе детиње, да на истима оснује и одреди задатак и смер васпитања, Хербартова педагогика чини, из једног основног начела изведсну, метафизично-ФилозоФСку сис/гему, у којој се оснивалац њен само у толико користи искуством, у колико исто потпомажо његову систему, а избегава пак ово свагда, чим исто стоји са његовим идејама у опреци. Као непроменљива догма ове ФилозоФске сис/геме јесте: једноставност и јединство човечје душе. Са овим јединством — истина — у опреци стоји свакмдашње искуство, које нас учи, да је дете одмах од почетка душевнога живота свог биће које у исто доба осећа, упознајо и има своје воље, — па ипак ово искуство свакидашње морало је места уступити системи филозофској Хербартовој. Као и Песталоци, тако и Хербарт тврди, да је смер и задатак васпигања: јачање моралнога карактера. Али основ. на коме је по мишљењу Хербартову могуће исти смер остварити, јесте по Хербарту — једино круг мисли и идеја код појединаца. , Само онда можемо рећи," — вели он — „да смо васпитали кога, ако смо му у душу детињу знали унети велик и у најмањим делићима тесно везани круг мисли, на основу којих у стању је дете или младић све непријатности околице своје савладати с једне, а с другс стране и све оно, што је у складу са душом н.еговом и што одговара потребама духа његова, у себо претопити и својином душо своје учинити." Упознавање је по учењу Хорбартову првобитни облик, у ком со јавља живот душевни, и ток из овога проистнчу осећања и воља, и круг стеченог и проширеног знања одређује пут развијању осећања (чуствовања) и воље. Средство којим се најуспешније може ширити круг упознавања јесте: настава (обука), те због тога и мора се настава средиштем целокупног васпитног рада сматрати. У првим годинама живота, у гсојима још не може бити говора о каковој одређеној настави,*управо и нема васпитања, него само управљања (Ее§Јегип§ - ). Забављање, надзор, заповест, казна или награда, према приликама и присиљавање јесу средства, којима се управља живот детињи у том добу, тим средствима морају се деца задржати, да уређења и установе старијих не наруше а и сама себе разним неприликама и опасностима не изложе. Тек доцније огночиње свој рад настава,