Školski list

- 61 -

Многом случају према томе равнајмо пазећи, да га не одгајимо као простог појединца соја му, већ као човека, члана заједнице. Према овим захтевима сам поступак васпитања дејством нека је многостручан а психолошким принципима скроз прожман. Баш из тога узрока и сам појам васпитања код свих мислилаца различан је. Сам Хербарт га деФинише на више начина, но — истина — без да противу речи. У своме „ВсћпЛеп хиг РаесЈа ^о ^Јк" вели, „васпитајмо с цељу душевне слободе", које тумачи стављајући за захтевну цељ: моралност, што се у самоувиђавности и у из ње сљедујућој вољи оснива. У другом своме делу пак „Ш )Ш88 раес1а§'0§'18сћег Уог1ебип §еп" као главну цељ васпитања истиче образовање мо&и (снаге) моралног карактера и овде расправљајући о односу — строго рећи — васпитања и обуке, цомоћу практичне ФилосоФије и психологије подиже педагогију у ред наука. Са својим снажним убеђењем он нам доказа, да се свака практична идеја при васпитању ваља да и употреби ; а да је то са директном цељу и могуће, неопходно је нужно знање, употреба психологије, како би умножавање и природну везу престава посматрати могли. Због тога Хербарт и не може да замисли наставу која не би и васпитавала. Па и саму науку педагогије према томе успоставља, поделив Је на општу педагогију, науку запта и на специјалну методику т. ј. метод појединих предмета. Образложно за крајњу цељ настављања ставља морал као постулат врлнне. На име, настављање пошав из побуде „усавршавати се!" стиче своју битност у истоме, но дисциплином му (настављања) подиже наставу к васпигању и води моралу. Почем је пак морал идејал коме се етичним опхођењем на тај начин стиже, да се човек развитком својим узвиси своју вољу познати те и над собом владати покуша. Тако да при овом поступку човек све већма ставља себе за предмет свога посматрања, због тога се иста воља, која се при истом самоиспитивању стиче и објективним карактером назива; дочем сибјоктивним ону вољу, која се побуђује после дотичног самоиспитивања. По свему томе и сама цељ педагогије је двојака: прво, испуњавање многостручне пријемљивости (\У)88еп1П1еге88е) и образовање снажног моралног карактера. Многостручном делању врло јако смета, што човек у један пут само једно приметити, престављати може. Тај чин дакле једновремено бити не може, већ једно за другим у небројеним прелазима. Са чим пак да посао почнемо, који предмет прво да предузмемо — показива нам мо"к душевног развитка индивидума. Настава