Školski list

— 130 -

прави поборници светога православља, — узимајући у обзир тетке околности у којима се налази наша света Црква и нг.ш народ у овим крајевима, и пророчки прозирући у даљу будућност, — у томе баш видели један веома јак услов, да се очува и одржи вероисповедни карактер народне нам школе, тога једнога између најглавнијих Фактора за буђење и одржање народне нам индивидуалности. Да се пак јерархији не би могло пребацити, да је уступањем катихетске дужности учитељима световњацима, у једноме делу напустила прво право и пренебегла прву дужност своју, свештеноначелство је — сасвим оправдано — задржало себи право, да бдије и води надзор над учитељством у погледу тога, да ли оно обавља вероучитељске дужности тако, да се не огреши о чистоту догматичког, моралног и литургичког учења свете православне источне Цркве. Из до сада реченога јасно је, да данашње стање, по којем у нашим вероисповедним основним школама науку о вери иредају учитељи и ако је донекле формално противно јерархичком карактеру православне Цркве, ипак му се у суштини својој ни моло не противи. * Од најновијега доба како у свештеничким тако исто и у учитељским круговима нашим поново избија на површину мисао и тежња. да наставу у вери у нашим вероисповедним основним школама ваља и у Формалном погледу предати свештеницима, као што је то било и до 1872. године.* Свештенство још није изашло на среду са категоричким потраживањем својим у овоме погледу, али су за то ово питање стали живо претресати учитељски зборови наши, од којих су неки већ и усвојили горње мишљење. Као најглавнији разлог за усвајање овога мишљења износи се то, што је учитељ и сувише оптерећен наставним градивом, те да му се ма и с једне с?ране олакша, ваљало би га решити дужности, да предаје науку вере, а исту предати ономе коме је то и право и дужност, т. ј. свештенству.

*) И ако судо 1872. год, у смислу закона и наредаба духовних влаоти, овештениди дужни били предавати наставу у вери у нашим основ. школама, ипак они фзктично нису то чинили. Они су фунгирали само као званичне катихете, али је и тада у самој ствари учитељ вршио катихетске дужности, које ва то, што су свештеници занемаривали ту своју дужност, које опет с тога што су и сами увиђали, да је целисходније по уопех школске наотаве, када с4м учитељ предаје овај наставни предмет. Држим, да је поред Већ наведених разлога, и ова околноот много допринела, да се учитељима повери предаваше науке вере. Писац.