Školski list

— 163 —

школе, као највећи чинилац дисциплине, у чему се уједно састоји сва методика васпитања и образовања. Али, ако се хоће успеха у настави, ако се хоће да настава послужи намењеној сврси, онда наставу не сме пратити груба дисциплина. Она треба да је одмерена, да је блага и да прати наставу само у толико у колико јој може бити од користи. Дисциплина се у том слутају мора свести на најужу границу. Нре свега, као најважније и најблаготворније средство дисциплинарско у настави јесте сама настава. Није ми се у педагогици ни један као овај, чини ми се, израз више допао. Ако се дакле буде по методу, живо, јасно, предано, слатко и одушевљено предавало ученицима, настава ће створити осећање и јако интереоовање код ученика, да ће евака дисциплина бити излишна. Буде ли пак учитељ невешт, набусит, неодмерен, свом предавању не предан, ладан и као да га назор изводи, онда се ту мора појавити дисциплина. Ту онда, место, наставник да тражи узрока у себи, он га тражи у деци и лаћа се дисциплинарних средстава и тако понова пада у грешку. Настаје крута, груба и несавесна дисциплина: викање^ дерање, исовање, иретња, кажњавање, давање рђавих оцена, ругање и исмевање и нааослетку бој и то све на штету наставе аа и самог наставника. Међутим с правом је казано хиљаду пута, да је учитељ душа школи. Кад је учитељ тих, благ, умиљат, жив у раду, правичан, једнак према свима, савестан, сталан и у опште исправан онда ће он сам својим ученицима бити једно јако дисциплинарно средство. А грубо понашање, кажњавање а нарочито бој је највећи непријатељ настави па по том и васпитању. Бој се у крајњим случајевима може и допустити у границама, кад деца муче животиње и томе слично, да и она осете немилосрђе, али у настави ни у ком случају. Јадна је то школа где наставник бојем хоће да натера децу на учење, на ред и понашање при настави, — да дакле наставник своју празнину, незнање, бојем попуни, хоће дакле место осећања и интереса да дисциплином натера на рад. Некако још из народа пренесена је и у школу она народна изрека : „Батина је из раја изишла." Али, оно, што вреди за неваљале људе, који неваљалства раде по убеђењу, по смишљеном плану своме, који су дакле свесни неваљалства свога, то се не може и не сме у школу, а нарочито у наставу унети и применити. Искуство народно не сме се погрешно схватити и примењивати. У крутој дисциплини обично се само меморира, јер ту влада