Školski list

— 509 —

експлоатише онај слој земље који економија не треба, а и зато што је дрво човеку од иреке потребе и не рачунајући огрев. Има земљишта што за обраду никако није, или не наплаћује уложени труд и семе, (слатина, шљунак и летећи песак) а кад изаберемо за то земљиште употребљиво воће, имаћемо лепе користи. А од какве је важности дрво по здравље то сви знамо. Воћка, поред горе споменутих својстава, доноси нам плода, који плод на разне начине прерађен важна је чињеница на светскоме тржишту. Онај који мисли подићи воће, нека прво позна земљиште, па нека сади само таково воће, које ће у томе земљишту напредовати, а нека се окане такових воћака, које ће у тој земљи или врло слабо или никако пртити, заузимајући земљиште, а не носећи никакве користи. У пределима, где је земљиште повољно за одгајивање појединих врста воћака, народ згрће грдне своте за продато воће. Бул, малена варошица у француској добија за кајсије годишње до 150.000 круна; Кавајон малено село за бадем 30.000 К ; У Немачкој у Милхаузенској долини роди особита трешња у вредности 280.000 К ; у околини Лиона прода се кестења за 3 милиона К из околине Макона долазе на тржиште ораси у вредности З г | 2 мил. К ; године 1896. експортирала је Америка за 280 милиона К бресака; Тиролска, особито околина Боцена, даје најбоље зимске јабуке у вредности од 40—50 мил. К ; Бретања је у години 1901. продуковала јабука за 24 мил. круна. Огромни бројеви, који сведоче, да је у тим пределима народ просвећен, да корача духом времена. У последње време опажа се и код нас покрет, да се оне земље које за обраду нису, грдни простори летећега песка, засаде воћем и виновом лозом — које ће ту особито напредовати. Околина Кечкемета, Халаша и Суботице дала је 1901. год. кајсија и трешања у вредности од 800 хиљада круна. Од грдне је користи гајење воћака код нас у садањим критичним временима, када је цена храни малена, најбољи нам виногради изгинули, а економија нам још на врло ниском ступњу. Учитељи и свештеници су у првом реду позвани, да народ нам у том погледу просвете, да деци у школи омиле воћарство, да им предоче, д'а је та грана привреде извор њиховог будућег благостања. У Угарској постоји више десетина државних воћњака, одакле се сваке године више од по милиона младица растурује по народу. Ко жели из државних воћњака воћака, нека се обрати молбом на министра пољопривреде, па ће добити врло лепо воће за 10 потура по комаду. Особито учитељи имају врло велике олакшице. Ја сам овим начином до сада преко 3000 комада воћака унео у народ, а надам се да ћу од сада све више воћака доносити, јер су многи који увиђају корист тога, виде већ и примера