Školski list

— 629 —

Великој Маргити: Тодор Касапиновић м. Ж. Грујића, у Великом Гају: СоФија Јовановићева привр., у Дежану: Сава Веселиц* м. Ст. Марковића.

БЕЛЕШКЕ. — Против неморалне књижевности. Знамо да се и код нас ночеле унашати књиге неморалне садржине. Већином су иреведене, и за чудо, да имају добру нрођу. Оне налазе више купаца, али се признати мора, да имају и своје добре растуриваче. Код већих народа на западу, оне су отеле маха, и озбиљнији елементи, и нријатељи истинског нросвећивања, озбзљно се старају да стану на пут томе. И међународни конгрес у Килу, прошле године бавио се тим питањем. Један од расирав .Ђача рекао је и озо: „Са нарацање« слабо ћемо корисгити самој ствари, то на страну. Озбиљно треба да нађемо пут прави. Ја сам га можца погодио, мождч и не А ш ако сам га погодио, онда треба сви, и који смо овде, и који нисмо, да порадимо, да на тај пут изведемо наш народ. Треба да омилимо народу књигу. На жалост, ни код нас у Немачкој нема у сваком месту народних књижница, а оне би нам помогле, да остваримо што горе рекох. Но кад тога нема, зар их не би могле заменути „ школскв књижнице". Учитељ воле и познаје књиге своје књижнице и ученпци ће вх заволети и љубав према књизи уне%е у дом родитељски. Предпостављам, да у таким књижницама имају места само добре и корисне књиге." Да ли би могли и ма поћи тим путем?! Ј. 3. М. — У Немачкој некоје веНе вароши. из разлога да се што б^ље здравље деце сачува, доззолиле су учитељу, да може после нодне лети распустити школ. иаставу ако је топлота 20° Е. — Зимњи школски одмор. Један мађарски учнтељ изашао је у јавности с Нредлогом. да се школски одмор нодели на летњи и зимски. Зими да буде јануара месеца, кад је највећа зима, а леги августа, кад је најјача врућина. Мађарско учитељство бавило се тим нитањем и скоро је сво нротив зимњег одмора, с раз шга, што се становници Угарске баве ззмљорадњом, те су му у лето до августа најнужнија деца за номоћ. — Употреба старих књига је онасна по здравље дечије. Ј1ечници су консгатовали да од старих књига 30% имају плућних бацила и да те удишу деца те многи од тога навуку оаасну и неизлечиву бољу. Нарпчито не би сме.ш од оне деце старе књиге уиотребљавати, чији су поседници туберкулозни. — Просвета код различитих народа Један статистичар износи нам следеће нодатке о томе како стоји нросвета код различитих народа. Како су они занимљиви доносамо их и ми: У Шведској, Данској, Баварској Виртнбергу и Вадену нема их која незнају писати. У Немачкој је 1 % неписмених, у Швајцарској у Ш јотској 7, у Сједињеним државама 8, у Холандији 10, у Еч г леској 13, у Ирској 21, у Аусгрији 39, у Белгији и Француској 15, у Мађар-