Školski list

- 530 —

ској 43, у Италији 48, у Шпањолској 63, а у Русији, Србији и Бугарској 70%. — „Вино и просвета". Општи је поклич, тако рећи, иротив алкохола. На све стране оснивају се друштва за сузбијање алкохола, пишу се књиге, држе се конгреси, и никако да се побије она: „вино веселит серце человјека /" због чега га људи и употребљују, па да омрзну то пиће! Не верује се у опће да ће се икада то и иостићи. Прошле године донео је ,,^аргес1ак" гласило хрватског педагошко-књижевног збора, у 37. бр. на првом месту чланак, под 1орњим насловом из пера Д. Трстењакп, који је за умерено ниће, јер „вино расветљује дух, отвара срцу рај, Фантазаји разрешује крила. те подмдађује старца". — „Ко испија пуне чаше на душек, не штује ни себе, нити цени вино, грубе јв ћуди и не може бити ни свестан човек ни племенит звачај." — Кад се умерено пије: „вино узбуђује и повисује енержију свега човечјег бића, па тако човек постаје душевно и телесно способнији, духовитији, срчанији и бољи. Радећ с толиком енержијом и сам своје сиособности развија, а својим делима као узорима, утиче тговољно на оишту просвету /" Ј. В. М. — Ебенова рачунаљка. Др. Ебен је прошде године у једној пештанској оевовној школи, пред многем учитељима нриказао своју нову рачунаљку. Слушаоци тврде, да је ова рачунаљка много подеснија, практичнија и једноставнија од руске рачунаљке, а к томе је много јеФтинија од руске рачунаљке. — Школске штедионице. Још су 1884. год. у Француској почели оснивати школ. штедионице. 1888. год. одомаћиле су се у 22.642 школе и 4&3.727 ђака имале су 12 милиона 723.379 Франака улога. И у Белгији се одомаћиле оне, док су их у другим државама напустили. Најновија установа, слична горњима, уведена је у Француске школе, а која заслужује пажње, а то је друштво за узајамно помагање. Недељни је улог 10 сантима. 5 сантима иде Фонду за болесне, а 5 на фонд, који ће улагачима пружати помоћ у старости. У случају дечије болесит, даје се родитељима дечијим из Фонда за болеоне 50 сант. дневно. У Француској брзо се одомаћила ова „Школска Задруга". 1899. год. имала је 24.917 чланова са уплаћеном главницом од 107.266 Франака. — Шта стаје школовање једног ученика основне шноле ? Један немачки статистичар но установљеном прорачуну за издржавање школа, израчунао је за 55 немачки вароши, колико која троши на школовање једног ученика. По исказу први број показује у маркама суму која се троши, која долази на једну главу ученика, а други: колико доприноси издржаваоц школе. Поново први број — колико доприноси држава — и напослетку број — који дола.ш од уписивања једног ученика. Најскупље је школовање у Лајпцигу, где се троши 92 марке годишње на једног ученика, од ове своте варош, држава и просветног ириноса разиорезаног на родитеље, доприносе 70, 12, и 10 марака. Овим редом истакнути бројеви важе за остале вароши. ЈХајпциг 92 М. (70, 12, 10) Драдфани 80 М. (59, 14, 5) ФранкФурт 91 М. (87, 2, —) Минхен 79 М. (77, 1, —) Карлсруе 89 М. (77, —, 10) Нирнберг 74 М. (74, —, —) Висбаден 86 М. (79. 7, —) Бремен 72 М. (65, —, 6)