Školski list

— 531 —

Шарлотенбург 71 М. (68, 2.—) Либек 59 М. (53, —, 6) Касел 70 М. (63, 6, —) Потедам 58 М. (49, —, 7) Бреслава 67 М. (59, 3, —) Бармен 57 М. (50, 6, —) Пазен 66 М. (58, 8, —) Цвикау 56 М. (31, 6, 12) Магдебург 66 М. (52, 3, 9) Манхајм 55 М. (53, —, —) Плауен 65 М. (36, 6, 14) Дортмунд 53 М. (11, 7, 23) Дармштат 65 М. (64, — , —) Милхаузен 53 М. (46, 6, 1) Мајнц 65 (39, —, —) Герлиц 52 М (46, 6, —) Шемниц 63 (48, 7, 8) Вирцбург 52 М. (50, —, —) ЕлберФелд 63 М. (56, 6, —) Кре®елд 51 М. (41, 9, —) Брауншвајг 63 М. (48, 4, 10) Шенеберг 50 М. (49, 1, —) Хале ај8 63 М. (58, 4, —) ЕрФурт 50 М. (40, 1, 8) Штетин 61 М. (59, 2, —) Ашен 49 М. Кил 61 М. (54, 5, —) Лигниц 45 М. Хановер 60 М. (56, 3, —) Шпандау 39 М. (34, 5, —) Највећа школарина варира између 23 и 7 Марака у вароишма, Дортмунду, Брауншвајгу, Карлсруе, Лајицигу, Магдебургу, ЕрФурту, Либеку и Дражђанима. Више од 10 Марака, даје држава у Драж ђанима и Лајпцигу. У Будимпешти 1902—3. шк. године школовање једног ученика основне школе износило је 83 К а претворено у марке то чини 69 М. Према овоме скупље је школовање у 12 немачки велики вароши, а јевтиније у 43. Ове иос~едње су све мање од Будимиеште. Од укупног трошка 83 К, варош је дала 78 К, држава 1 К, а од школарине је ушло 4 К. Мл. Ђ. — В0 |Ска и Школа. Један француски часопис доноси рачун свог једног сарадника, који "је по државном буџету појединих европских држава прорачунпо Оне своте, које дотична држава троши из грађанског пореза на ратне и просветне цељи. на војску Франана на шнолу Франака Енглеска 25 „ 6 „ ФранцЈСка 24 „ 5 „ • Немачка 18 , 7 , Данека 11 „ 3 „ Грчка 10 „ 2 „ Италија 9 „ 1 „ Шведска 9 „ 4 Аустро-Угарска ... 9 „ 2 „ Румунија 9 „ 5 „ Норвешка 8 „ 4 „ Белгија 8 „ 5 „ Швајцарска .... 8 „ 15 » Из овога се извештаја види, да је најгора саразмерн у Италији, којч на школу могу потрошити од одређене своте само \ђ% дочим остало иде на ратне иотребе, у славу да се одржи као велесила у ономе савезу у који је заиала. После Француске и Енглеске, долази наша домовина, где просветни издатци као и ратни чин& 21 — 24%". У Немачкој се подиже број на 40%. — У Норвешкој и Белгији на 60%, дочим сретна Швајцарска на школе троши уираво два пут онолико — колико на војску. Мл. Ђ.